Пре само неколико година резултати истраживања да се вароа првенствено храни масним ткивом, а не хемолимфом којима је оповргнут до тада широко распрострањен став да се вароа храни хемолимфом пчела, опет „падају“ у воду. Вароа је иначе пчелињи крпељ и највећи непријатељ пчела, наравно уз човека.
Данас, пет година касније, истраживачки тим из Државнe лабораторије ресурсних инсеката, Института за пчеларска истраживања, Кинеске академије пољопривредних наука у Пекингу, објавио је резултате истраживања који низом експеримената доказују да се вароа храни и масним ткивом и хемолимфом пчела, у зависности од фазе развоја и живота пчела домаћина и варое.
”Наука је непогрешива, али научници непрестано греше”
Ова изрека је још једном дошла до изражаја. Не значи да претходно истраживање није било тачно, већ је тачно само у условима у којима је спроведено. Зато је ово истраживање које је много шире, показало да ствари нису тако једноставне.
Ектопаразитски крпељ Varroa destructor често се идентификује као најважнији фактор који доприноси здравственим проблемима медоносних пчела.
Vаrroa destructor слаби способност домаћина директно, храњењем и индиректно преношењем и ширењем вируса.
Животни циклус варое генерално је сличан и блиско повезан са животним циклусом њеним домаћином медоносном пчелом.
Читав репродуктивни стадијум се изводи унутар ћелије легла у пчелињем друштву и почиње тако што зрела женка крпеља (зачетница) напада ћелију непосредно пре него што је запечате пчеле неговатељице.
Студија која је променила парадигму
V. destructor остају на одраслим пчелама обично 4–6 дана када је легло доступно и неколико месеци када легла нема током зиме, хранећи се на одраслим пчелама кроз интерсегментне мембране абдомена током ових периода.
У студији која је променила парадигму, Ремзи и сарадници (Ramsey, S. D. и сар. 2019) су променили широко распрострањено гледиште да се V. destructor храни хемолимфом, показујући различитим флуоресцентним мрљама да се првенствено храни масним ткивом када паразитира на одрасле пчеле.
Њихови каснији експерименти су показали да вештачко повећање количине масног ткива у исхрани V. destructor може повећати преживљавање и плодност. Међутим, недостајали су одлучујући експерименти о понашању крпеља оснивача који се размножава и њеног потомства, а истраживачи су претпоставили да се разликују у свом примарном извору хране док се хране са лутке медоносне пчеле.
Важно је да се тело лутке медоносне пчеле суштински разликује од ткива одраслих пчела. Док је масно тело одрасле пчеле концентрисано у листу ткива испод трбушне кутикуле, масно тело лутке која се метаморфише је дифузно у телесној шупљини испуњеној хемолимфом током ремоделирања и формирања ткива одраслих пчела.
Предвиђало се да ће ове снажне разлике у доступности ресурса хране повезане са специфичним фазама развоја домаћина резултирати различитим стратегијама коришћења домаћина, што су истраживачи имали за циљ да то емпиријски тестирају у својој студији.
Вароа се храни првенствено хемолимфом
Истраживачи су у серији експеримената показали да се V. destructor храни првенствено хемолимфом током своје репродуктивне животне фазе, док паразитира у леглу пчела. Повезујући локацију места храњења са локацијом ткива домаћина током развоја домаћина, демонстрирана је акумулација био обојене хемолимфе код крпеља и утврђено је да протеини од домаћина у крпељима углавном потичу из хемолимфе.
Ови резултати су допуњавани додатним протеомским (идентификовање протеина) и метаболомским анализама, да би окарактерисали физиолошке последице храњења хемолимфом код V. destructor.
Примарни циљ ове студије био је да се направи разлика између храњења хемолимфом и масти код крпеља пчела док оне паразитирају на луткама уместо на одраслим пчелама. Истраживачи су прво извели серију експеримената на V. destructor да би допунили резултате Ремзија и сарадника.
