22. новембра 1868. године у привременој сали гостионице „Код енглеске краљице“, у тадашњој Космајској улици број 51 (у близини Варош-капије), одиграна је прва представа новооснованог Народног позоришта у Београду — историјска драма у пет поглавља „Ђурађ Бранковић“ Карла (Карола) Оберњика.
Ова представа се убраја у почетне, оснивачке тренутке београдске професионалне драме и данас се обележава као симболичан дан оснивања установе.
Привремени простор и власништво зграде
Зграда у којој је одржана представа није била позоришна зграда у савременом смислу — радило се о прилагођеној сали у гостионици коју је Позоришни одбор закупио од свештеника Милоша Сушића, пароха Саборне цркве.
Та кућа се налазила у делу старог Београда званом Варош-капија, и током наредних дванаестак месеци у њој је играна већина првих представа нове трупе, све док није завершена и опремљена зграда Народног позоришта.
Превод, адаптација и уметничко уређење
Управник и кључна личност у оснивању нове сцене био је Јован Ђорђевић, који је превео и прерадио Оберњиковог „Ђурађа Бранковића“ за потребе прве поставке. За адаптацију простора и сценског простора у гостионици ангажован је архитекта Александар Бугарски, који је учествовао и у пројектовању и подизању касније зграде Народног позоришта.
Пред представу је, по описима тог догађаја, изведена и „Српска увертира“ Драгутина Рећа, а приређен је и уводни говор о позоришној уметности.
Кафана „Код енглеске краљице“ — место које је нестало
Кафана у којој је одржана прва представа — позната као „Енглеска краљица“ — више не постоји. Власник је у том периоду био парох Милош Сушић, а гостионица је у другој половини 19. века имала и собе за преноћиште и просторије које су могле да приме публику.
Простори у старом јадру града су касније рушени или преправљани како је град растао; свест о тачној локацији и изгледу објекта углавном се одржала у архивским и локалним белешкама, али сама грађевина није сачувана до данас.
Како је трупа радила у првој години
Док је званична зграда Народног позоришта грађена (усељење у сталну зграду на месту тадашње Стамбол капије догодило се 1869. године), глумачка трупа је играла у адаптираној гостионској сали — према описима, одржано је више десетина (попис извора говори о неколико десетина па и седамдесет репрезентативних извођења у том првом периоду) представа до пресељења у ново здање.
Та година рада у привременом простору била је пресудна за утемељење репертоара и публике у престоници.
Значај догађаја за културу Београда
Оснивање и прва представа Народног позоришта представљају прекретницу у културном животу Београда: након више покушаја током 19. века, 1868. означава трајно институционално организовање професионалног позоришта у српској престоници.
Поред самог извођења драма, организовање трупе, сценских простора и свих пратећих услуга поставило је темеље за развој драмске уметности, опере и балета који ће касније функционисати у оквиру установе.
Неке занимљивости и архивски записи
Архивски прилози и локални историјски текстови бележе и детаље попут тога да су представе у првој сезони пратили музички уводи, да су се у публици појављивали књижевници и државни званичници, као и да је сам избор драме „Ђурађ Бранковић“ — историјске тематике — био усклађен са националним настројењем тог доба.
Документација о власништву, плановима зграде и првим адаптацијама простора чува се у локалним архивима и студијама о београдској архитектури и култури.






