Нова студија објављена у “Journal of Agricultural and Food Chemistry” указује на потенцијалне здравствене користи пива, првенствено због високог садржаја витамина Б6. Истраживачи кажу да пола литра овог напитка може да обезбеди око 15 процената дневне потребе за овим витамином, који игра кључну улогу у функцији мозга, јачању имуног система и процесу формирања хемоглобина.
Међутим, стручњаци позивају на опрез. Иако пиво садржи хранљиве материје које помажу телу да ефикасније извлачи енергију из угљених хидрата и протеина, научници наглашавају да се дневне потребе за витамином Б6 (1,4 мг за мушкарце и 1,2 мг за жене) лако постижу редовном исхраном. Такође су приметили да, с обзиром на то да је витамин Б6 обилан у храни, готово да нема потребе да се било ко окреће пиву у ту сврху. Напомињу да недостаци надмашују користи од пијења пива, на пример, пивски стомак и висок крвни притисак. Иако се у јавности често износе тврдње да пијење пива може позитивно утицати на функцију мозга због присуства витамина Б6, стручњаци упозоравају да су такви закључци научно неутемељени и потенцијално опасни.
Клое Кејси, предавач исхране на Универзитету у Борнмуту, истиче да иако је витамин Б6 кључан за синтезу неуротрансмитера попут серотонина и допамина, и да се налази у мерљивим траговима у пиву, то не значи да алкохол има стимулативни ефекат на функцију мозга. Посебно је забрињавајуће то што неке студије које промовишу овај став помињу количине до једног литра пива дневно. Кејси наглашава да такве препоруке директно пркосе званичним здравственим смерницама о ограниченом уносу алкохола.
Према Светској здравственој организацији, не постоји безбедан ниво конзумирања алкохола, јер је директно повезан са развојем тешких болести јетре, когнитивним оштећењем и повећаном учесталошћу различитих облика рака.
Иако неке студије указују на присуство полифенола, антиоксиданата и витамина у алкохолним пићима, стручњаци наглашавају да су ове нутритивне вредности занемарљиве. Штавише, све потенцијалне користи су потпуно потиснуте негативним ефектима које алкохол има на организам. Кејси истиче да се сви неопходни хранљиви састојци могу конзумирати на много безбеднији и ефикаснији начин кроз исхрану богату воћем, поврћем, интегралним житарицама и здравим мастима, као што је маслиново уље. Научни докази јасно указују да алкохол није препоручени начин за побољшање здравља. Ризици по ментално и физичко благостање далеко надмашују мање нутритивне користи, због чега фокус јавног здравља треба да остане на избегавању алкохола и конзумирању природне, целе хране.
