Данас туђа нога гази по светињама Србиновим, данас се кују тешки ланци за нашу милу браћу и сестре, данас је разлијеже мјесто пјесме и весеља јаук и плач наше браће у Босни и Херцеговини, данас бијесни дивља сила непријатељска у нашој кући, поручено је са скупа никшићких жена 1908, а њихове поруке пренио је ,,Цетињски вјесник“ 17. октобра исте године.
Глас протеста из Никшића
Из Никшића храбре Српкиње поручиле су како се српски род вјековима бранио од непријатеља, како је сваки камен и свака стопа српских земаља натопљена крвљу, те да Срби неће ни сада жалити своју крв за слободу своје браће.
Завет предака и спремност на жртву
Али, миле сестре, потомци Краљевића и Обилића који су више од пет стотина година одолијевали непријатељским насртајима и који су сваки камен и сваку стопу Српске Земље залили крвљу, неће ни сада пожалити своју крв за слободу поробљене браће, поручиле су старе Никшићанке.
Својој рани умјеће наћи лијека: показаће свијету да још куца срце у јунака, објављено је на Цетињу прије 112 година.
