Култура
Објављено:
Растко Петровић: Један од најзначајнијих српских писаца 20. века
Растко Петровић један је од најзначајнијих српских писаца 20. века, а његов књижевни опус чини саму основу модерних идеја и ...
Објављено:
Рад младе Бањалучанке изложен на Тајмс скверу
Млада Бањалучанка Катарина Никић освојила је златну награду у Њујорку за свој рад “Иванов”. Њена фотографија и рад изложени на ...
Објављено:
Да ли знате како је настала песма „Тамо далеко“?
„Тамо далеко“ је једна од најпотреснијих и најпознатијих српских песама, која је настала у вихору Првог светског рата. Ова песма ...
Објављено:
Момо Капор: Споменик
Неко се лепо досетио да се споменик Дучићу постави на улазу у парк који је сазидао, тачно преко пута Његоша, ...
Објављено:
Како је Николај Васиљевич Гогољ доживео духовно преображење?
Духовно преображење Николаја Васиљевича Гогоља представља један од најдраматичнијих преокрета у руској књижевној историји. Од сатиричара који је немилосрдно исмевао ...
Објављено:
Мађарска: у виолини нађена скривена порука, да је направљена у логору Дахау
БУДИМПЕШТА – Након што су трговци уметнинама у Мађарској послали на поправку виолину коју су годинама чували међу купљеним намештајем, ...
Објављено:
Дете оштетило Роткову слику вредну 50 милиона евра у ротердамском музеју
Једно дете је озбиљно оштетило једну од највреднијих слика холандског музеја „Бојманс“ у Ротердаму. Дело „Сиво, наранџасто на тамноцрвеном бр. ...
Објављено:
Волтер: „Оно што представља праву несрећу није неједнакост – него зависност“
Француски просветитељ Волтер, оштроуман критичар свог времена, једном је изговорио реченицу која остаје истовремено узнемирујућа и ослобађајућа: „Оно што представља ...
Објављено:
Чајковски инспирисан Србима: Како је настало једно од његових најмоћнијих дела
Мелодију која је на првом извођењу руској публици, пуној свесловенских осећања, нагнала сузе на очи, Чајковски је назвао „Српско-руски марш“. ...
Објављено:
Филмска индустрија у САД „умире“: Трамп царинама спашава Холивуд
Холивуд више није оно што је некада био – некадашњи симбол америчке културне моћи и гламура данас се суочава са ...
Објављено:
Петар Коњовић, родоначелник српске опере
Петар Коњовић је био управник позоришта, директор опере, диригент, редитељ, преводилац, писац, песник, мелограф, педагог, композитор. Ректор музичке академије, први ...
Објављено:
Два века Ђуре Даничића – глас разума, језика и науке
Српска академија наука и уметности прогласила је 2025. годину, годином Ђура Даничића, у част двестоте годишњице рођења једног од највећих ...
Објављено:
„Мојој мајци” у Италијанском институту за културу
У понедељак, 5. маја у 18 часова у Италијанском институту за културу у Београду биће отворена изложба „Мојој мајци“ Ивон ...
Објављено:
Отворен Музеј Надежде и Растка Петровића у Београду
Министар Никола Селаковић је подсетио да је Надежда Петровић била прва права представница експресионизма у српском сликарству, која је увела ...
Објављено:
Зоран Јанковић: Зашто (поново) читати Ајзенштајна?
Пре више од тридесет година, за свог првог гостовања у Београду, виолиниста Најџел Кенеди јавно је изнео тврдњу (коју ће ...
Објављено:
Философија егзистенцијализма у делима Фјодора Михаиловича Достојевског
Иако егзистенцијализам као филозофски правац добија свој пуни израз тек у XX веку, са мислиоцима попут Сартра, Камија и Хајдегера, ...
Објављено:
Србија откупила Предићев „Портрет девојчице са књигом у фотељи“
Министар културе Никола Селаковић изјавио је да је Србија откупила слуку Уроша Предића „Портрет девојчице са књигом у фотељи“ из ...
Објављено:
Иван Јокановић: Дан српског језика прогласити за државни празник
Као најбоље решење, које би нагласило значај српског језика, делује увођење Дана српског језика као државног празника, и то на ...
Објављено:
Христифор Црниловић – неуморни чувар српске традиције и уметности
Христофор Црниловић (1886–1963) представља једну од најзначајнијих личности у историји српске уметности и етнографије. Рођен у Власотинцу, Црниловић је својим ...
Објављено:
Да ли знате ко је била прва српска пијанисткиња?
Јованка Стојковић, прва пијанисткиња у Србији, била је ученица прослављеног Франца Листа, који ју је назвао најбољом пијанисткињом 19. века. ...
Објављено:
Зашто се Меша Селимовић изјашњавао као Србин?
Мехмед Меша Селимовић рођен је 26. априла 1910. године у Тузли. У родном граду завршио је основну школу и гимназију. ...
Објављено:
Никита Сјундјуков: Како не бити конформиста?
На самом крају „Сна смешног човека“ Достојевски користи чисто кантовску фразу. „Рећи ћу и више: нека, нека се то никада ...
Објављено:
Идеолошки заокрет у Холивуду: Како је Трампова администрација променила ток америчке забаве?
Конзервативни ветрови који су преплавили Америку од 20. јануара 2025. стигли су све до Калифорније. Холивуд, некада глобална престоница прогресивних ...
Објављено:
Србски буквар и Србска граматика Петра II Петровића Његоша – темељи просвете у Црној Гори
Украшен крстом и ћириличним краснописом, Србски буквар из 1836. године представљао је праву просветитељску револуцију у Црној Гори. Штампан је ...
Објављено:
Свет ће љубављу спасити „природу своју”
Сигуран сам да би и данас Фјодор Михајлович Достојевски призивао свет да се врати истини, каже Хаџи Ненад Маричић, који ...
Објављено:
Др Ђорђе Вуковић: Иве Андрића песма о краљевим војскама
У књижевност Иво Андрић (1892 – 1975) ушао је као песник. Песме је писао још као гимназијалац, а наставио да ...
Објављено:
Књижевно вече посвећено Милунки Савић у Дому Војске Србије — вече сећања на Српкињу коју не смемо заборавити
У уторак, 22. априла, са почетком у 19 часова, Дом Војске Србије у Београду биће место посебног културног догађаја: књижевно ...
Објављено:
Феномен Нетфликсове серије „Адолесценција“: Знамо ли шта је у главама и душама наше деце?
Знамо ли шта нам деца заправо раде за компјутерима, у својим удобним собама? Шта се збива у конфузним тинејџерским главама ...
Објављено:
Светозар Ћоровић: Највећи херцеговачки идеалиста
Светозар Ћоровић био је један од оснивача српског културног покрета крајем деветнаестог и почетком двадесетог века. Био је изузетно активан ...
Објављено:
Зашто данас читати Мешу Селимовића: Кметови по традицији, кабадахије по жељама
Ко чита Селимовића данас и зашто? Шта нам у времену све краћих и једноставнијих порука значе неисцрпни нивои његове прозе ...
