Сваки рат има своје хероје. Код Срба, сваки рат има најмлађе хероје. Деведесетих то је био Споменко Гостић са Озрена. У другом светском рату то је био Бошко Буха који је погинуо на Јабуци. У Првом светском рату то је био Момчило Гаврић којем су Аустроугари убили целу породицу а он је са војском одступио преко Албаније и вратио се преко Кајмакчалана.
Браћа Дробњак
За Драгутина и Милутина Дробњака вероватно нисте чули. Они су били рођена браћа, рођени у Крушевцу. Драгутин је са 13 година ступио у музику 12. пука. После је прешао у Крагујевац у састав 11. пука са којим је отишао у рат који је Турску протерао са Балкана. Командант 11. пука био је против тога да Драгутин иде у рат, али је попустио. Драгутин је јахао на челу пука. Тако је било до Крушевца где је Драгутин добио дозволу да посети своје најмилије. Отац му је био са војском у рату. Поздравио се са мајком, два брата и сестром. На одласку је рекао: „Збогом мајко”.
Драгутина и његов пук ратни пут је водио преко Куршумлије, до боја код Мердара. Ратовали су и код Подујева. Стигли су до Призрена где су добили заслужени одмор. Драгутин је у то време већ био миљеник целог пука.
Када се разболео, командант пука је Драгутина послао кући на одмор у Крушевац. Да буде са својима. Драгутин је отишао на одсуство али је 15 дана раније кренуо пут Призрена. Тада је његов млађи брат Милутин, који је имао 12 година пожелео да иде у војску и рат. Договорили се се да Милутин оде до Сталаћа и сачека Драгутина да га родитељи не би вратили кући.
Бег у рат преко Сталаћа
Из Сталаћа су возом стигли до Скопља. Одатле су такође возом наставили до Урошевца. До Призрена су морали пут да наставе пешице. Пут није био безбедан јер су банде арнаута нападале свакога ко им се чинио као лак плен.
Браћа су стигла до Штимља где су на њих из заседе припуцали Арнаути. Драгутин је рањен у бутину. Милутин га је подигао на своја леђа и одвукао до заклона – јендек крај пута. Арнаути су се склонили у једну кућу и Милутин је то искористио да оде до оближњег села где су били српски војници. Потрчали су у помоћ и спречили Арнауте да побегну. Рањени Драгутин командовао је: „За мном”. Јуначке ране су освећене. Арнаути су платили за своја злодела.
Драгутин Дробњак је унапређен у чин каплара. Остало је забележено да је са реденицима преко груди, са револвером и малом брзометном пушком јахао кроз Призрен.
Писац текста о храброј браћи Дробњак 1913. године је закључио. Народ који има овако јуначку децу не сме и не може страховати за своју будућност.
