Божићни пост траје четрдесет дана, али није тако строг као Велики Пост. Почиње 15/28 новембра, а завршава 24. децембра/6. јануара. У току целог овога поста не једемо месо, млечне производе и јаја. Уље и вино су дозвољени свим данима осим среде и петка који се посте „на води”. Риба се једе сваке суботе и недеље као и на Ваведење Пресвете Богородице, чак и ако празник падне у среду или петак.
Последња недеља Божићног поста пости се строжије, без употребе рибе, а по могућности „на води”. На Бадњи дан се не употребљава ни уље ни вино, већ се обавезно пости „на води”. Веома је важно да православни хришћани који живе у земљама у којима се новогодишњи празници славе по новом календару и падају у време Божићног поста, не прекидају пост, већ да Нову Годину прослављају када она дође по православном календару, поштујући традицију својих предака и црквена правила.
Зашто постимо?
Хришћански пост води порекло од Господа Исуса Христа. Он је сам постио, говорио о посту и рекао да ће Његови ученици постити. Свето писмо сведочи да су апостоли и први хришћани постили, а тако је било кроз сву историју Цркве до данас. „Пост је све Свете руководио у животу по Богу.“ Циљ поста је приближавање Богу то јест заједница са Богом, прослављање Бога и поштовање Његових светих.
Заједницу са Богом постижемо управо постом у коме је врхунац причешће које представља крајњи циљ заједничарења са Христом. Пост (подвиг) по себи без причешћа нема смисла, јер се човек не спасава својим трудом и напором већ благодаћу Божијом кроз тело и крв Христову (Јн. 6. 53-56). Дакле, постимо јер (Женик) Христос није са нама а када је „Женик са нама“ (Мт. 9, 15) у празничне дане тада не постимо.
Прави пост има две стране: телесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и у уздражавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свију еванђелских врлина. Стога, Свети Василије Велики опомиње: Корист од поста не ограничавај само на уздржавању од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела“.
Историја Божићног поста
По времену настанка Божићни пост је један од најстаријих. О његовом постојању сведоче већ свети Амвросије Милански ( 397) и његов ученик блажени Августин ( око 430). Римски епископ Лав И Велики ( око 461) називао је Божићни пост древном установом и жртвом Богу за плодове, сабране током лета и јесени.
У раној Цркви Филипов пост је претходио празнику Богојављења. Баш тако, даном јављања Бога у свету, хришћани су у то време називали празник Рођења Христовог. Празник који ми данас називамо Богојављењем, Крштење Господње, присајединио се „главном“ Богојављењу, и уградио се у јединствени празнични круг, који траје неколико дана за редом.
Крштење Христово
О томе да су празници Рођења и Крштења у почетку били један празник говори нам и устројство богослужења (службе оба празника почињу Великим повечерјем) и постојања посебних припрема за обе светковине. На дан уочи празника, у навечерје, пост постаје посебно строг. У манастирима се практикује да се тог дана ништа не једе, док се мирјани труде да, по својим могућностим, смање количину хране.
Тог дана у цркви се врши посебно свечано богослужење. Ако је обични дан, онда се читају Царски часови, који трају дуже него обични, са фрагментима из Старог Завета (паримејима) и читањима из Апостола и Јеванђеља. Ови часови се називају царским због тога што су на њима, у древна времена, присуствовали чланови царске породице. Вечерња (која се, супротно обичају, служи ујутро) без прекида прелази у Литургију светог Василија Великог, баш као што то бива и на Велики Четвртак у Страсној седмици.
У почетку Божићни пост није био тако дуг као сада. Код неких хришћана је трајао 7 дана, док је код других трајао нешто дуже. Пост од четрдесет дана се почео држати, по свему судећи, тек после Цариградског сабора 1166. године, када је цариградски Патријарх Лука донео решење по питању дужине трајања поста. Јасног правила по том питању нема, признао је он, али „морамо…. следити неписано црквено предање и морамо постити… од 15. дана новембра (28. новембра по новом календару – Прим. ред).
