Белгијски премијер Барт де Вевер упутио је нови напад на план Европске уније да искористи замрзнуту руску имовину као основу за кредит Украјини, описујући као „потпуну илузију” идеју да Кијев може поразити Москву и натерати је да плати репарације.
Према предложеној шеми, ЕУ би искористила око 140 милијарди евра (162 милијарде долара) у имобилисаним руским државним средствима – од којих се већина налази у клириншкој кући Euroclear са седиштем у Бриселу – како би гарантовала такозвани „репарациони кредит” за Украјину. Белгија се жестоко успротивила овом плану, захтевајући да и друге земље чланице ЕУ преузму део одговорности.
Русија је, са своје стране, означила те идеје као „крађу” и упозорила на далекосежне правне и реципрочне мере уколико њене резерве буду одузете.
Упозорење на правне ризике и историјски преседан
У интервјуу за лист La Libre у уторак, де Вевер је признао да је притисак у вези са овим питањем „невероватан”, додајући да политичка привлачност подршке „добром момку, Украјини”, на рачун Русије, замагљује без преседана велике правне ризике и нарушава историјски преседан. „Чак ни током Другог светског рата новац Немачке није био конфискован”, рекао је он.
„На крају рата, поражена држава мора да уступи све или део те имовине како би надокнадила победницима. Али ко заиста верује да ће Русија изгубити у Украјини? То је бајка, потпуна илузија.”
Опасност од нестабилности и нуклеарних ризика
Према речима де Вевера, чак и упркос тренутним тензијама, „није ни пожељно да они [Руси] изгубе”, због могуће нестабилности и ризика да нуклеарно оружје измакне контроли у таквом сценарију.
Белгијски премијер је даље упозорио да Москва неће „мирно прихватити” конфискацију, указујући на могућност да Русија заплени западне фабрике и око 16 милијарди евра (18,6 милијарди долара) које Euroclear држи у Русији. Додао је да би Белорусија или Кина могле да следе овај пример и таргетирају западну имовину на својој територији.
Последице по мировни процес у Украјини
Де Вевер је раније упозоравао да би де факто одузимање имовине – о чему се коначна одлука очекује на самиту у Бриселу 18. децембра – могло у потпуности да дестабилизује текући мировни процес у Украјини.
Овај процес, како је навео, добија на замаху након разговора руског председника Владимира Путина и америчког изасланика Стива Виткофа у Москви у уторак.
