Бањски туризам у Србији у последње две деценије доживео је значајне промене и више се не везује искључиво за рехабилитацију старијег становништва.
Данас су бање све атрактивније за ширу популацију, укључујући и млађе генерације, захваљујући развоју садржаја и новим инвестицијама.
Генерални секретар Удружења бања Србије Владан Вешковић објашњава да је почетак 2000-их година био тежак период за бањски туризам, пре свега због неуспешне приватизације.
„После неуспешне приватизације у првих десет година овог века уништени су туристички капацитети, у бањама поготово. Тек је понека специјална болница у бањама радила. Хотели су, или веома отежано радили, или нису радили уопште. Ми смо тада скупили податак да око 5.800 лежаја у бањама постоји, а да уопште нису у функцији“, истакао је Вешковић.
Прекретница је дошла доласком инвестиција и развојем савремених велнес и спа садржаја. Специјалне болнице, као државне институције, одиграле су важну улогу у покретању промена, а први велнес центри отворени су у Врњачкој Бањи, затим у Бањи Ковиљачи и Нишкој Бањи.
„Са доласком инвестиција, специјалне болнице су биле веома храбре. Први велнес је урађен у Врњачкој Бањи, па идуће године у Бањи Ковиљачи, па Нишкој Бањи и то је тако кренуло. Са приватним инвестицијама у наше бање је заиста све кренуло набоље“, навео је Вешковић.
Данас бање више нису искључиво здравствени центри, већ савремене туристичке дестинације са богатом понудом.
„У питању су специјалне болнице или новоизграђени или реновирани хотели. Задатак нашег Удружења бања Србије је да ради пројекте и указује на то да бање нису само за старе и болесне, већ и за млађе становништво“, рекао је он.
Посебно истиче да су се и навике посетилаца промениле, па бање данас посећују и млади људи, често ради одмора, релаксације и бега од свакодневног стреса.
„Постоји једно правило – све бање на Западу не рачунају туристе испод 35 година. То су млади парови са децом, па надаље. Исти је случај и са српским бањама, што ме веома радује“, објаснио је Вешковић.
Он подсећа и да бање у Србији више не нуде само лековите воде, већ и разноврсне садржаје који прате савремене туристичке трендове.
„Задатак нашег Удружења је да радимо на томе да бање нису само за старе и болесне. Некада се у бање ишло по здравље, али и да се прошета, да се види и буде виђен. То смо у међувремену изгубили, али од 2010. године ситуација се значајно променила. Можемо бити поносни јер наше бање и даље предњаче када је домаћи туризам у питању“, закључио је Вешковић.
