Да бисмо боље разумели прелазак у нову еру у глобалној економији, треба да размотримо неколико кључних фактора који су довели до ових промена. Прво, политички и економски контекст који је карактерисао претходне деценије био је обележен доминацијом идеје слободне трговине и отворених тржишта. Ова идеја, подстакнута америчким лидерством после Другог светског рата, довела је до економске интеграције и економске експанзије широм света.
Раст економске неједнакости
Међутим, у последњим годинама, овај модел слободне трговине почео је да се суочава са изазовима. Један од кључних фактора је раст економске неједнакости у многим земљама, што је довело до политичке нестабилности и тражења алтернативних политичких решења. Осим тога, растући еколошки проблеми, попут климатских промена и загађења, изазвали су потребу за преласком на одрживије економске моделе.
Уз то, технолошки напредак, посебно у области дигитализације и вештачке интелигенције, довео је до фундаменталних промена у начину на који се послује и комуницира. Ово је створило нове могућности за ефикасније пословање, али истовремено поставља изазове у вези са заштитом приватности и сигурношћу података.
Однос између САД и Кине
У контексту односа између Сједињених Америчких Држава и Кине, дугогодишњи модел економске сарадње и међузависности доживљава преиспитивање. Док су ове две земље деценијама биле кључни партнери у глобалној економији, последњих година дошло је до значајног захлађења односа, са све већим трговинским споровима и политичким тензијама.
Ера глобалне трговине, релативно нов феномен који је увео револуцију у начину производње и дистрибуције производа, сада се суочава с фундаменталним изазовом.
САД су покренуле серију протекционистичких мера усмерених ка Кини, укључујући увођење тарифа на кинеске производе и ограничења на кинеске инвестиције. Ово је део шире стратегије која има за циљ заштиту америчке индустрије и технолошке надмоћи, али истовремено поставља изазове у вези са глобалном економском стабилношћу и међународним односима. Одличан пример овога је финансирање компаније „Интел“ од стране владе САД-а.
Бајден обећао финансирање компанији Интел
Председник САД Џо Бајден обећао је директно финансирање компанији Интел у износу од 8,5 милијарди долара, као и додатних 11 милијарди долара кредита како би изградили или реновирали фабрике за производњу чипова у Аризони, Охају, Новом Мексику и Орегону, саопштила је Бела кућа у среду ујутро.
Ових 19,5 милијарди долара су додељени као део „CHIPS & SCIENCE“ закона из 2022. године. Администрација процењује да би нове фабрике могле створити скоро 30.000 радних места.
С обзиром на финансирање, Бела кућа очекује да ће Интел изградити две нове фабрике у Чендлеру, Аризони, као и да ће ажурирати једну постојећу фабрику. Интел ће изградити две нове фабрике у Њу Елбанију, Охају, и завршити изградњу две у Рио Ранчу и Њу Мексику. Такође ће финансирати реновирање објеката у Хилсбороу, Орегону, према саопштењу.
Локације у Њу Мексику су за „напредно паковање“ чипова или истовремену монтажу, што Бела кућа сматра „кључним“ за вештачку интелигенцију и „наредну генерацију полупроводничке технологије“.
САД тренутно производи мање од 10% светске понуде микрочипова
Бела кућа је више пута истакла да је САД измислила полупроводничке чипове, али данас производи мање од 10% светске понуде чипова. Прошлог месеца, Бајденова администрација је најавила да ће уложити 5 милијарди долара у истраживање и развој чипова у САД-у изградњом Националног центра за технологију полупроводника.
У светлу ових промена, све већи број земаља и корпорација разматрају преиспитивање својих ланаца снабдевања и стратегија пословања. Поставља се питање одрживости постојећег модела глобалне економије и потребе за преласком на нови, одрживији и отпорнији систем.
Из овог примера са компанијом Интел видимо да САД, некада највећи заговорник слободне трговине, сада активно мења своју економску политику како би вратила одређене индустрије, попут производње микрочипова, унутар својих граница.
Дакле, циљ је успон економске национализације, који се огледа у примеру САД, а представља тренд који се шири на све светске економије које су почеле да стављају националне интересе испред идеала савршено повезаног глобалног тржишта.
Промене у глобалној економији ће имати далекосежне последице
У закључку, промене у глобалној економији имају дубоке и далекосежне последице које ће обликовати нашу будућност.
Пропаст глобалне економије, некада окарактерисане симболом напретка, сада уступа место новој ери обележеној протекционизмом и економским национализмом. Промене су покренуте сложеним односом фактора, од суочавања с губицима радних места и еколошких брига до осигуравања кључних ланаца снабдевања и супротстављања брзом успону геополитичких ривала.
Док се земље боре с овим изазовима, будућност глобалне трговине виси о концу, а свет посматра како ће економска престројавања обликовати деценије које су пред нама.
