Коментаришући концерт Марка Перковића Томпсона, отац Дарко Ђого се дотакао чињенице да наступи истог и следствене хрватске реакције изазивају чуђење код Срба. Аутор ових редова сматра да постоји више разлога (о којима нећемо говорити на овом месту) због којих долази до чуђења код Срба, те стога би требало истаћи једну чињеницу. За разумевање одређених друштвених појава и процеса треба тежити разумевању ума (индивидуалног или колективног) одређених друштвених субјеката. Што би Енглези рекли, треба разумети ,,мајндсет” датог субјекта. Наравно, није реч о психологизму, али не сме се сметнути с ума претходно поменуто. У том контексту, чињеница да се на концерт Марка Перковића Томпсона одазвало пола милиона људи, не може, а да не покрене питање карактера колкективног ума у Хрвата притом не заборављајући да је на концерту учествовало и свештенство римокатоличке цркве (у првом реду пензионисани шибенички бискуп Анте Ивас, а у публици је било и часних сестара). О чему се ради? Да би одговорили на ово питање морамо се подсетити само неких цртица из прошлости, а које су веома битне нарочито имајући у виду чињеницу да ове године обележавамо 30 година од прогона Срба са простора Крајине.
Негде у Лици те 1942. године партизани су заробили младог усташу Јоса Орешковића. Иако је имао 19 година већ је имао злочиначки, кољачки стаж. Он је при испитивању споменуо да је био у логору Слана где је први пут окрвавио руке, а онда је даље наставио ту работу по Лици. Међутим, занимљиво је како је то почело.
Јосо је рекао да је 1939. године као ђак гимназије у Госпићу приступио Крижарима. Да подсетимо, Крижари су били организација римокатоличке цркве која је имала за циљ окупљање лаика, нарочито омладине, под крило римокатоличке цркве. Из ње је регрутован велики број будућих усташа. Била је то заправо организација која је била део шире, међународне организације, која се звала Католичка акција и коју је основао Ватикан са циљем рекатолизације верника у секуларизованим друштвима. Наравно, то је даље водило буђењу и распаљивању крижарског духа код католичке омладине (тим пре имајући у виду да су у оснивање и устрој Акције умешани језуити). Тако се шеснаестогодишњи Јосо нашао међу њима. Тада је кренуо почетак трансформације једног дечака у папиног крижара и усташу који ће већ са 18 година окрвавити руке. Он је споменуо да су им у Крижарима говорили да ,,у име Криста убију антикриста“, а антихристи су били Срби, Јевреји и комунисти.
53 године након Јосовог заробљавања, Хрватска је спровела Бљесак. Била је то прва велика нападна операција коју је хрватска војска спровела те 1995. године. Том операцијом окончано је српско присуство у Западној Славонији. Онда је следила Олуја која је уништила Републику Српску Крајину и која је изгнала стотине хиљада Срба. Требала је да уследи и трећа операција, Гром, која је требала да уништи последњи део РСК тј. сремско – барањску област. Она није покренута зато што је у међувремену рат у БиХ завршио. Међутим, имена ових операција привлаче пажњу.
Најпре се види да те речи означавају природне појаве на небу. Друго, видљив је и хронолошки редослед. Прво је ишао Бљесак 1. маја 1995. године, па Олуја 4. августа 1995. и на крају Гром који је требао да се догоди негде у позну јесен 1995. Да ли је тај редослед случајан? Зашто, хронолошки гледано, у именовању наведених операција није била прво Олуја (напад на Западну Славонију), Гром (напад на Книн) и Бљесак (напад на сремско – барањску област) или неки други редослед наведених имена? Према мишљењу аутора ових редова, реч је о следећем.
Пратећи хронолошки редослед и узимајући почетна слова имена наведених операција добија се следеће:Б + О + Г= БОГ! Дакле, све што је нама рађено је било у име Бога! Друго, наведена имена која означавају појаве на небу, указују да је Бог био расрђен. Зашто је био на Србе расрђен? Млади Јосо је рекао да смо ми антихристи, слуге ђавола. Због чега смо антихристи? Због тога што никако не желимо да нас обасја светлост, да пређемо на праву страну тако што ћемо клекнути пред онога кога је Бог поставио за свог намесника на земљи. Не хтети његову власт повлачи са собом гнев Божји, а онда он дивно бесни на слуге ђавола тако што на њих пушта ратнике светла у виду усташа и њихових потомака (некад су то усташе, некад НАТО пакт итд.). Уосталом, 2001. године, доградоначелница Петриње је дала своје виђење минулог рата рекавши, парафразирам, да су Срби морали бити почишћени из Хрватске јер крст и враг не иду скупа. Својство врагова се зна коме је намењено.
Иако претходним описом се не може до краја указати на пуноту природе хрватског колективног ума (а из разлога што постоји још чинилаца који су допринели формирању истог), важно је указати на то да је пресудну улогу на формирање хрватског колективног ума одиграо Ватикан. Разумевање ума Ватикана води разумевању и хрватског ума, а ми са колективном умом Ватикана имамо посла још од времена Светог Саве…..
