Румунија се суочава са новим таласом политичке кризе која би могла имати далекосежне последице за ову земљу, шесту по броју становника у Европској унији.
Готово годину дана након подељених председничких избора, поражени крајње десничарски кандидат Ђорђе Симион поново јача у анкетама и изазива политичке потресе у парламенту.
Он планира да покрене гласање о неповерењу влади, што би могло да обори премијера Илија Болојана и гурне земљу у период нестабилности, уз озбиљне последице по економију.
Румунија се суочава са важним роком у августу за спровођење реформи које би јој омогућиле приступ око 11 милијарди евра из фондова ЕУ, док аналитичари упозоравају да би лоше управљање јавним финансијама могло довести до смањења кредитног рејтинга.
Истовремено, мере штедње уведене ради смањења буџетског дефицита значајно су нарушиле популарност центристичких и либералних политичара, што националистима даје прилику да ојачају своју позицију.
Шта се заправо дешава?
У основи кризе налази се сукоб између Болојана, лидера Национално-либералне партије, и његових коалиционих партнера из Социјалдемократске партије (ПСД).
ПСД је прошле недеље напустио владајућу коалицију и затражио смену премијера, незадовољан његовим оштрим мерама штедње, попут повећања пореза и замрзавања плата у јавном сектору, али и његовим ригидним политичким стилом.
Ова странка сада подржава иницијативу за изгласавање неповерења заједно са крајње десничарском партијом АУР, коју предводи Симион.
Премијер је оптужио лидера ПСД-а Сорина Гриндеануа да обмањује јавност о сарадњи са Симионом, док ПСД тврди да не улази у трајни савез, већ само подржава гласање против владе, пише Политико, преноси Нова.
Стручњаци упозоравају да би ова сарадња могла бити опасна по демократију, јер би могла да нормализује крајњу десницу у политичком животу.
Зашто је то важно за Европу?
Нестабилност у Румунији има шире последице. Са око 19 милиона становника, ова земља је важан фактор у ЕУ, посебно због свог положаја на источној граници, уз Украјину.
Румунија такође гради највећу НАТО базу на обали Црног мора и има кључну улогу у регионалној безбедности. Уједно је и важан логистички центар за подршку Украјини у рату са Русијом.
Међутим, уколико би Симион дошао на власт, постоји могућност да би та подршка била смањена или прекинута. Он се такође противи утицају Брисела на јавне финансије и заједничкој мигрантској политици ЕУ.
Притисак тржишта и економије
Један од највећих проблема је поверење финансијских тржишта. Румунија је 2024. имала највећи буџетски дефицит у ЕУ, чак девет одсто БДП-а.
Аналитичари упозоравају да политичка нестабилност мора бити решена најкасније до средине јуна, јер ће кредитне агенције током лета процењивати стање у земљи. Пад рејтинга могао би имати озбиљне последице по економију.
Шта следи?
До гласања о неповерењу, све стране ће покушавати да обезбеде потребних 233 гласа за већину.
Ако Болојан изгуби, биће смењен, а председник Никусор Дан започеће консултације о формирању нове владе. Једна од опција је наставак сарадње либерала и социјалдемократа, али уз новог, техничког премијера.
Ако Болојан победи, вероватно ће наставити да води мањинску владу, док би ПСД отишао у опозицију заједно са националистима.
Може ли Симион до власти?
Иако Симион тренутно јача, мало је вероватно да ће ускоро постати премијер. Дан је јасно поручио да неће именовати антиевропске партије у владу.
Његове шансе више леже у будућим изборима, парламентарним 2028. или председничким 2030. године.
Како је дошло до кризе?
Болојан је пре мање од годину дана преузео власт и започео спровођење болних реформи како би смањио буџетски дефицит. То је укључивало повећање пореза, опорезивање пензија и замрзавање плата, што је изазвало протесте.
Иако су мере почеле да дају резултате, политичка цена била је висока, а незадовољство грађана све веће.
Додатни проблем представљају напети односи између председника и премијера, као и Болојанова политичка нефлексибилност, коју аналитичари често истичу као кључни фактор кризе.
Многи Румуни су уморни од година корупцијских скандала и политичких криза. Ситуацију је додатно погоршала контроверза око председничких избора 2024. године, који су поништени због сумњи на руско мешање.
Крајње десничарски политичар Калин Ђорђеску, који је тада био фаворит, и даље има подршку дела јавности, а против њега се води поступак због наводног покушаја државног удара.
Све то доприноси општем неповерењу у институције и демократију, док политичка сцена остаје дубоко подељена.
У таквом окружењу, Румунија се налази на раскрсници, између стабилности и даље политичке кризе која би могла имати последице и за целу Европску унију.
