Иза ауре генија и готово митског статуса који прати име Алберта Ајнштајна, крије се биографија пуна контрадикција, контроверзи и детаља који разбијају идеализовану слику о њему. Алберт Ајнштајн није био само бриљантан ум који је променио науку, био је и човек пун слабости и поступака који данас изазивају озбиљне расправе. Парадоксално, човек који је трагао за једноставношћу у физици водио је изузетно компликован и често хаотичан лични живот. Још као дете, Еинстеин није био „мали геније” каквим га често замишљамо. Напротив, описи из тог периода говоре о дечаку склоним честим испадима беса, оно што бисмо данас назвали правим „краљем тантрума”, односно дететом које бурно реагује, виче и тешко контролише емоције.
Његов развој, такође, није био лак, требало му је чак девет година да дође до стабилног академског запослења, упркос очигледном таленту. Ајнштајном приватни живот био је још сложенији. Веза са првом супругом Милевом Марић почела је као партнерство двоје младих научника, али се завршила у атмосфери емоционалне дистанце и неравноправности. Историчари су открили да јој је постављао хладне, готово понижавајуће услове за заједнички живот, међу којима и захтев да му се обраћа само када се он њој обрати и да не очекује блискост. Његова бројна неверства додатно су урушила брак, који је окончан разводом 1919. године, пише Live Science.
Иза целе приче крије се и једна од највећих мистерија његовог приватног живота, тајна ћерка Лизерл, коју је добио са Милевом Марић пре брака. Њено постојање откривено је тек деценијама касније, кроз приватна писма, а судбина ове девојчице никада није до краја разјашњена. Претпоставља се да је или умрла веома рано од болести или да је дата на усвајање, али за то не постоје поуздани докази. Оно што додатно баца сенку јесте чињеница да нема трагова да је Ајнштајн икада покушао да је пронађе, што ову причу чини једном од најпотреснијих и најинтригантнијих епизода његове биографије.
Још једна породична трагедија додатно је обележила његов живот: њихов син Едуард је патио од шизофреније и већи део живота провео у психијатријској установи.
Након свега, оженио се својом рођаком Елзом, што је у то време већ изазивало подигнуте обрве.
Иронично, новац који је касније добио за Нобелову награду из физике, практично је завршио као део њихове разводне нагодбе. Ни његов љубавни живот није био лишен скандала. Помиње се и афера са Маргаритом Коненковом 1935, са шифрованим именом „агент Лукас”, за коју се веровало да је била руска шпијунка, што је додатно подгрејало интересовање власти за његов живот. Управо због својих политичких ставова и међународних контаката, Ајнштајн је био под надзором FBI, а у једном тренутку готово му је био забрањен улазак у Сједињене Америчке Државе због сумњи у његове политичке симпатије.
Ајнштајнова „тамна страна” није се завршавала само на приватном плану. Објављени дневници са путовања по Азији открили су и ставове који данас звуче шокантно, записе у којима на стереотипан и увредљив начин описује народе које је упознао. Иако је касније био познат као противник расизма, ови записи показују колико је и он био само „производ свог времена”.
Ту је и његов индиректан однос према развоју атомске бомбе. Иако лично није радио на њеној изради, потписао је писмо америчком председнику Франклину Рузвелту, које је упозорило на могућност да нацистичка Немачка развије нуклеарно оружје, што је био један од импулса за покретање пројекта који ће довести до Хирошиме и Нагасакија. Касније је изражавао кајање због ове улоге, преноси History Channel Italia.
Занимљиво је и да се често цитирани податак о његовом коефицијенту интелигенције, заправо, не може потврдити, јер никада није поуздано измерен, па све бројке које круже остају спекулација.
Можда најнеобичнији детаљ долази након његове смрти. Његов мозак је уклоњен током обдукције и сачуван за будућа истраживања. Данас се делови тог мозга чувају у различитим институцијама, укључујући Принстон универзитет, где и даље научници покушавају да одгонетну биолошку основу Ајнштајнове генијалности.
