Грчка покреће национални пилот-програм АИ обуке за наставнике и ученике, уз амбицију да постане технолошки лидер, али и уз бурне реакције због ризика које ова револуција носи.
Обука наставника за рад са АИ алатима
Наставници у средњим школама у Грчкој ускоро ће проћи кроз интензиван програм обуке за коришћење алата заснованих на вештачкој интелигенцији.
Ове недеље, запослени у 20 школа биће обучени да користе специјализовану верзију ChatGPT-ја, прилагођену академским институцијама, на основу новог споразума између конзервативне владе и компаније OpenAI.
„Морамо да прихватимо да вештачка интелигенција не постоји у неком паралелном свету. Она је већ ту“, поручила је министарка образовања Софија Захараки уочи почетка пилот-пројекта.
Ширење програма на национални ниво
Програм, који би у јануару требало да се прошири на национални ниво, сврстава Грчку међу прве земље које уводе генеративну вештачку интелигенцију директно у учионице. Прве радионице биће фокусиране на обуку наставника, од планирања наставе и истраживања до персонализоване помоћи ученицима, пре него што се ChatGPT Edu постепено укључи у сам образовни процес.
Пролећа наредне године, старијим средњошколцима такође ће бити дозвољено коришћење алата, уз строгу контролу приступа, наводе званичници.
Грчка прати дигиталне пионире попут Естоније
Грчка прати пример Естоније, једне од првих земаља које су се одлучно окренуле дигиталним образовним технологијама. Влада премијера Кирјакоса Мицотакиса, позната по проуниверзитетским и пробизнис реформама, жели да земљу позиционира као технолошки центар региона. Атина већ припрема једну од првих европских „АИ фабрика“.
Мицотакис је недавно упозорио да би „значајни друштвени немири“ могли да избију ако се АИ револуција буде тумачила као нешто што обогаћује искључиво технолошке компаније. Ипак, његова администрација међу првима је развила националну стратегију припреме грађана за „промене које ће донети широка примена ове технологије“.
Филозофија у школама: „Ако не можеш да победиш бота, придружи му се“
У школама, где већина ученика и сада користи апликације попут ChatGPT-ја, влада се води филозофијом: „Ако не можеш да победиш бота, придружи му се“.
Ипак, међу делом јавности ентузијазам изостаје. Средњошколци, који се суочавају са притисцима ригидног и испитно оријентисаног система, страхују да би АИ, ако се неконтролисано развија, могла да их „надмудри и преузме контролу“.
Глас ученика и протести у Атини
„Плаши ме“, каже седамнаестогодишњи Аристидис Толос током протеста у центру Атине, делом организованог због правца образовних реформи. „Траже превише од нас, а сад још и ово. АИ нема душу, то је машина.“
OpenAI као партнер у образовној трансформацији
Директор глобалних послова OpenAI-ја, Крис Лебен, поручује да грчка одлука да тестира ChatGPT у школама представља „ново образовно поглавље“ за земљу. Компанија се обавезала да ће надгледати примену „најбољих пракси за безбедно и ефикасно коришћење у учионици“.
Страхови: од слабљења критичког мишљења до „учионица без наставника“
Скептици упозоравају да би Грчка могла постати експериментални полигон за технологију која носи озбиљне ризике, укључујући слабљење критичког и креативног мишљења.
У седишту синдиката средњошколских професора ОЛМЕ влада видна забринутост.
„На нашем недавном конгресу ово је била главна тема, многи су изразили озбиљан немир“, каже званичник Димитрис Актипис, додајући да се професори питају да ли ће промене довести до „учионица без наставника“.
Забринутост због зависности од екрана
Наставници се боје и да би нова технологија могла појачати зависност младих од екрана, у тренутку када Грчка постаје прва земља у Европи која ће блокирати друштвене мреже за децу млађу од 15 година.
„После 40 година у просвети могу искрено да кажем да су екрани уназадили децу“, каже Димитрис Панајиотокопулос, који је ове године отишао у пензију као директор основне школе. „АИ није лек за све. Она је озбиљна претња критичком мишљењу ако се деци сервирају готови одговори.“
