Српска православна црква (СПЦ) и верујући народ свих српских земаља данас обележава пет године од упокојења митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија.
Тим поводом данас, 30. октобра, у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици служиће се Света архијерејска литургија.
Свету службу Божију са почетком у 9 сати служиће Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије са више архијереја.
Помен Митрополиту Амфилохију служиће се у крипти Саборног храма – у параклису Светог Амфилохија Иконијског са почетком у 11 сати.
За живота је каменован, а ових дана је одликован. Док је ходио земљом, било је опасно дати му орден, да се не узнемирава јавност. Питање је да ли би га и прихватио, јер му овоземаљска блага и признања нису ништа значила. Како се обукао у монашку ризу, живео је само за Господа и у Његово име крштавао и освећивао земљу. Страдале је сахрањивао, прогнане удомљавао, уплакане тешио. Ништа му није било далеко, јер нема краја у који није стигао.
Црну Гору је учинио гором Тавор, јер ју је охристовио и Божијим благословом преобразио. Али он је био шири од Црне Горе, иако га и данас покушавају свести у границе које он није познавао. Како је и сам говорио „њему је била уска васиона“. И заиста, стизао је где год је било тешко. И у земљу је отишао са земљом три дела српске земље – Црне Горе, Косова и Метохије и Јасеновца. И само њему та земља није била тешка, ни бреме – јер он је ту могао и видео је сву славу Господњу.
Његову љубав препознао је и сам Господ. А то се потврдило у литијама које су се као Божија река слиле улицама Црне Горе бранећи оно што су желели отети од Бога. За свог заступника Господ је изабрао баш Амфилохија, да буде вођа његове војске и пастир стада.
Био је интелектуалац, истински – историчар, песник, врсни теолог, филозоф. Носио је титулу црногорских митрополита и чувара свештеног трона пећког, био је доктор наука, учесник бројних конференција на светском нивоу. Ипак, највећа његова титула је она коју је добио у и из народа – „Дедо“. То је највећа потврда да је он био истински сведок Божије мисли, али пре свега љубави. Он није био фарисеј, који је у својој учености заборављао Господа, него је Господ био испред свега.
А народ препозна Божије људе. И прослави их. А Амфилохија су прославили још за живота и тим надимком већ му дали светоотачку славу. То што је народ видео, сада виде сви. И због тога Амфилохије није отишао, него је кроз Господа присутнији него икада.
Митрополит Амфилогије упокојио се 30. октобра 2020. године у 8.20 часова. Дан уочи Лучиндана и дана празника његовог претходника на владичанском трону, Светог Петра Цетињског, а два месеца након што је Црну Гору ослободио вишедеценијског политичког, безбожног режима.
Амфилохије се упокојио након примања причешћа.
Митрополит Амфилохије је сахрањен у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, а сахрани је испред храма присуствовало хиљаде верника.
Александар Стојановић, Компасинфо
