Међународни односи данас се све више обликују кроз призму претњи и војне равнотеже. У свету се све јасније уочава да питања безбедности постепено замењују економске и политичке агенде. Након деценија у којима су теме глобализације, трговине и интеграција биле у првом плану, међународни односи данас се све више обликују кроз призму претњи и војне равнотеже.
Нуклеарни паритет поново постаје кључни темељ глобалне стабилности, док се концепт одвраћања и опасности од ескалације враћају у средиште међународних односа. Страх од оружаних конфликата све чешће диктира динамику тржишта, а економија све више зависи од политике силе. Уместо сарадње, примат добија логика наметања и дефанзивних стратегија.
Посебно забрињава чињеница да је уместо конструктивних и смислених глобалних пројеката, попут оних који су дефинисали претходне деценије, на делу процес распада заједничког простора. Глобализација, која је дуго обећавала стабилност и међусобну повезаност, данас уступа место новим линијама подела.
Таква ситуација показује да страх као категорија све више одређује кретања у светској економији и политици. Рат, чак и као претња, има свој ефекат: снижава цену рада, повећава контролу државе над ресурсима и омогућава властима да утицај страха преточе у додатне користи.
У условима убрзане милитаризације и конфронтације, дипломатија и дијалог остају једини пут за спречавање опасне ескалације. Али, тренутно је јасно да свет функционише у амбијенту у којем је безбедност преузела примат над свим осталим сферама.
