Bezopasni žuti prah, stvoren u laboratoriji, nazvan kovalentna organska struktura, mogao bi da bude novi način borbe protiv klimatske krize zahvaljujući sposobnosti da apsorbuje ugljenik iz vazduha.
Prema ranim testovima, samo nešto više od 200 grama praha može da ukloni onoliko ugljen-dioksida koliko jedno drvo. Kada prah apsorbuje ugljenik, može se pustiti u bezbedno skladište ili koristiti u industrijskim procesima, kao što je karbonizacija pića.
„Ovo zaista rešava veliki problem u oblasti tehnologije i sada nam daje priliku da povećamo proizvodnju i počnemo da ga koristimo“, kaže Omar Jagi, hemičar sa kalifornijskog Univerziteta Berkli. To nije prvi materijal koji apsorbuje ugljenik, ali „to je kvantni skok u odnosu na druga jedinjenja u pogledu trajnosti materijala“.
Prah je poznat kao kovalentna organska struktura, sa jakim hemijskim vezama koje izvlače gasove iz vazduha. Materijal je i izdržljiv i porozan, i može se koristiti stotine puta, što ga čini superiornijim u odnosu na druge materijale koji se koriste za hvatanje ugljenika.
Jagi je decenijama radio na sličnim materijalima. To je deo šireg nastojanja da se sakupe male količine ugljenika iz vazduha – bilo iz elektrana ili iz vazduha oko gradova. Jagijevo istraživanje sa kolegom C’hui Džouom i drugim saradnicima u njegovoj laboratoriji, objavljeno je u časopisu Nejčer prošlog meseca.
U laboratoriji, Jagijev tim je testirao novi prah i otkrio da može uspešno da apsorbuje i oslobađa ugljenik više od 100 puta. Napuni se ugljenikom za oko dva sata, a zatim mora da se zagreje kako bi se oslobodio gas pre nego što se proces ponovo pokrene.
Istraživači su otkrili da ovaj prah može uspešno da apsorbuje i oslobađa ugljenik više od 100 puta
Za oslobađanje ugljenika potrebna je temperatura od samo oko 49 stepeni Celzijusa; što je značajno poboljšanje u odnosu na druge metode, koje zahtevaju mnogo višu temperaturu.
Ta karakteristika znači da mesta koja već proizvode dodatnu toplotu – kao što su fabrike ili elektrane – mogu da ga koriste za oslobađanje gasa i ponovno pokretanje ciklusa. Materijal bi se mogao ugraditi u postojeće sisteme za hvatanje ugljenika ili neku buduću tehnologiju.
Jagi kaže da bi mogao da zamisli budućnost u kojoj ljudi grade velike fabrike koristeći ovo jedinjenje u svakom gradu od milion ili više stanovnika širom sveta. Planira da poveća upotrebu ovog praha za hvatanje ugljenika sa svojom kompanijom Atoko iz Ervajna u Kaliforniji i veruje da se za manje od godinu dana može proizvesti količina od više tona.
Šengćijen Ma, hemičar sa Univerziteta u Severnom Teksasu koji nije bio uključen u ovaj rad, kaže da bi ova tehnologija mogla da promeni igru. „Jedan od najvećih dugogodišnjih izazova za direktno hvatanje vazduha leži u visokim temperaturama regeneracije“, ističe Ma, i dodaje da novi materijal može značajno da smanji potrebnu energiju za direktno hvatanje vazduha, što ga čini „vrlo inovativnim“ i „veoma obećavajućim“.
Veoma inovativan i obećavajući izum, smatraju naučnici
„Moramo da smanjimo naše emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte, i to treba da uradimo brzo“, kaže Farzan Kazemifar, mašinski inženjer na Državnom univerzitetu u San Hozeu koji nije bio uključen u novu studiju.
„Kratkoročno, zamena velikih emitera ugljen-dioksida – poput elektrana na ugalj – obnovljivom električnom energijom nudi najbrže smanjenje emisija. Međutim, dugoročno, u slučaju da se emisije ne smanjuju željenim tempom, ili ako se efekti globalnog zagrevanja intenziviraju, možda ćemo morati da se oslonimo na tehnologije koje mogu da uklone ugljen-dioksid iz atmosfere, a direktno hvatanje vazduha je jedno tih tehnologija.”
