Istraživanje u koje je bilo uključeno više od 1.000 blizanaca ukazuje da okruženje tokom veoma ranog života ima važniju ulogu nego što se ranije verovalo.
Gledajući bebu kako brblja, igra se i komunicira sa drugima može pružiti dragocene naznake o njenim kognitivnim sposobnostima kasnije u životu, pokazuje novo istraživanje Univerziteta Kolorado u Bulderu, objavljeno u časopisu PNAS.
Istraživanje je pokazalo da testovi obavljeni već sa 7 meseci mogu da predvide rezultate na kognitivnim testovima u 30. godini života. Takođe je otkriveno da okruženje u ranom detinjstvu ima veći uticaj na razvoj kognitivnih sposobnosti tokom života nego što se prethodno mislilo.
Autori navode da uslovi u najranijem dobu mogu čak uticati i na rizik od razvoja demencije u starosti.
„Naši nalazi ističu trajne posledice veoma ranog okruženja na kognitivne sposobnosti i ukazuju da je rani period života kritičan razvojni period na koji treba da obratimo pažnju“, rekao je vodeći autor Danijel Gustavson, docent na Institutu za genetiku ponašanja (IBG).
Šta nas blizanci mogu naučiti?
Slično kao i „IQ“, opšta kognitivna sposobnost (GCA) predstavlja jedinstvenu, kombinovanu meru sposobnosti osobe da uči, rasuđuje, razume i rešava probleme.
Prethodna istraživanja su pokazala da se veliki deo GCA utvrđuje već u detinjstvu. Rezultati osmogodišnjeg deteta na seriji kognitivnih testova biće slični njegovim rezultatima u 30. godini. Mere inteligencije u 20. godini snažno su povezane sa onima u 62. godini, a IQ ostaje stabilan od 11. do čak 90. godine.
Međutim, retko ko je proučavao da li već u ranom detinjstvu, pa čak i u bebi fazama, postoje naznake budućih kognitivnih sposobnosti.
U ovom istraživanju, Gustavson i profesorka psihologije i neuronauke Čandra Rejnolds analizirali su podatke od 1.098 učesnika iz Koloradske longitudinalne studije blizanaca. Institut za genetiku ponašanja pokrenuo je ovu studiju 1985. godine, upisujući bebe blizance sa područja Kolorada kako bi se ispitali uticaji genetike i okruženja na različite aspekte razvoja.
„Imamo koautore na ovom radu koji su uključeni od samog početka i posmatrali su kako ovi blizanci odrastaju“, rekao je Gustavson.
Znaci kognitivnih sposobnosti već sa sedam meseci
Već sa 7 meseci starosti, istraživači su merili sedam aspekata kognicije, uključujući brbljanje, sposobnost održavanja pažnje i „preferenciju novina“ – odnosno da li bebe radije istražuju nove igračke nego poznate.
Kognitivna testiranja prilagođena uzrastu rađena su u pet različitih perioda života. Tim je utvrdio da testovi iz bebinog doba mogu predvideti oko 13% varijabilnosti rezultata u 30. godini života. Dva najjača pokazatelja bili su preferencija novina i usmerenost na zadatak.
Autori ističu da ovaj rani signal nije veliki, ali je značajan.
„Ne želimo da impliciramo da je kognicija na bilo koji način ‘fiksirana’ već sa 7 meseci“, rekao je Gustavson. „Ali ideja da jednostavan test u bebi fazi može predvideti složene kognitivne rezultate tri decenije kasnije – to je uzbudljivo.“
Priroda, vaspitanje – ili oboje?
Kako bi procenili uticaj genetike u odnosu na okruženje, istraživači su uporedili rezultate opšte kognitivne sposobnosti kod jednojajčanih blizanaca (koji dele 100% gena) i dvojajčanih blizanaca (koji dele 50% gena). Ako su jednojajčani blizanci sličniji po rezultatima, to ukazuje na snažan uticaj gena.
Takođe su analizirani uzorci DNK dobijeni putem krvi ili pljuvačke.
Kao što se očekivalo, geni su imali veliki uticaj: genetski faktori mereni u 7. godini objašnjavali su oko polovine varijacija u rezultatima u 30. godini. Ali, i uticaj okruženja je bio značajan i trajan.
Jedno od najuzbudljivijih otkrića
„Jedno od najuzbudljivijih otkrića bilo je to da je 10% varijabilnosti u kognitivnim sposobnostima odraslih objašnjeno uticajem okruženja pre prve ili druge godine života“, kaže Gustavson.
Kako su deca rasla, uticaj gena je rastao, a uticaj okruženja se smanjivao. „To znači da čak i okruženje pre predškolskog doba ima važnu ulogu“, kaže on.
Rejnolds, koja proučava bolesti povezane sa starenjem poput Alchajmera i demencije, ističe da otkrića mogu uticati ne samo na školski uspeh dece i radnu sposobnost odraslih, već i na rizik od kognitivnog opadanja u starosti.
„Kognitivno starenje je proces koji traje ceo život, a ne nešto što počinje u srednjim godinama“, rekla je ona. „Moguće je da određene intervencije, kao što je kvalitetno obrazovanje u ranom detinjstvu, mogu maksimizovati potencijal osobe i omogućiti joj da sačuva te kognitivne rezerve što duže.“
Poligenski skor za inteligenciju
Studija takođe potvrđuje da poligenski skor može biti koristan alat.
Poligenski skor je jedan broj koji sumira genetske varijante osobe kako bi se procenila sklonost ka određenoj osobini, poput inteligencije.
„Postoje hiljade gena koji utiču na inteligenciju, tako da nikada nećete pronaći ‘gen za inteligenciju’, ali smo pronašli mnoge koji imaju male efekte, a zajedno mogu imati značajan uticaj“, rekao je Gustavson.
U studiji su koristili genetske podatke od skoro milion pojedinaca prikupljene preko velikih baza podataka poput 23andMe, kako bi svakom odraslom blizancu dodelili poligenski skor na osnovu sopstvene DNK, za kognitivne sposobnosti.
Iznenađujuće, skorevi blizanaca su bili u skladu sa onim što se moglo očekivati na osnovu njihovih bebi testova.
„Studije poput ove pokazuju nam da su i porodični i genomski podaci dragoceni u razumevanju kako se uticaji genetike i okruženja menjaju tokom životnog veka“, zaključio je Gustavson.
