Izraelski premijer Benjamin Netanjahu zahteva potpunu demilitarizaciju velikog dela južne Sirije. Ova izjava, kako piše BBC, mogla bi učiniti sukob između Izraela i novog liderstva u Siriji, nakon svrgavanja predsednika Bašara al-Asada, verovatnijim.
U govoru pred izraelskim vojnim kadetima Netanjahu je rekao da Izrael neće dozvoliti snagama Hajata Tahrira al-Šama (HTS), islamskoj grupi koja je predvodila svrgavanje Asada, niti novoj sirijskoj vojsci koja se formira da „uđu u oblast južno od Damaska“.
„Mi zahtevamo potpunu demilitarizaciju južne Sirije u provincijama Kuneйtra, Dera i Sveida od snaga novog režima. Takođe, nećemo tolerisati bilo koju pretnju zajednici Druza u južnoj Siriji“, dodao je Netanjahu.
Dodao je da će izraelske snage ostati na neodređeno vreme unutar sirijske teritorije koju su zauzele od pada Asada u decembru prošle godine, što bi predstavljalo pomak u izraelskoj strategiji.
Golanska visoravan
Do sada je Izrael svoju akciju ulaska u demilitarizovanu zonu pod kontrolom UN na Golanskoj visoravni opisivao kao privremenu meru za osiguranje bezbednosti Izraelaca s druge strane.
Činilo se da je razlog bio da se spreče ekstremističke grupe da se spuste do Golana u vakuumu moći.
Međutim, poslednjim komentarima Netanjahu je jasno stavio do znanja da veruje da nove vlasti u Siriji sa njihovim poreklom u džihadizmu mogu predstavljati sličnu opasnost.
Izrael je zauzeo većinu Golanske visoravni od susedne zemlje tokom rata na Bliskom istoku 1967. godine i kasnije je anektirao. Ovaj potez nije bio međunarodno priznat, iako su to učinile Sjedinjene Američke Države 2019. godine.
Novoimenovani privremeni predsednik Sirije lider HTS-a Ahmed al-Šara pokušao je da uveri Izrael da ne želi sukob i da je spreman da poštuje dugoročni sporazum o razdvajanju između dve zemlje, koji je zaključen nakon još jednog rata 1973. godine.
Takođe je naglasio da neće dozvoliti da Sirija bude korišćena kao baza za napade protiv Izraela.
Potezi novog sirijskog rukovodstva
Međutim, Šara je takođe pozvao Izrael da se povuče iz tampon zone koju je zauzeo, dok pokušava da potvrdi suverenitet u celom rascepkanom pejzažu Sirije. Očigledno je da Netanjahu ne veruje ovim uverenjima.
Kao i veći deo međunarodne zajednice, izraelski premijer čeka da vidi da li će Šara u stvarnosti sprovesti svoj umereni i pomirljiv stav i kroz dela, a ne samo da ostane na rečima, prenosi BBC.
Iz perspektive novog sirijskog liderstva, oslobođenje zemlje od uticaja svih stranih sila koje su se borile za poziciju tokom dugih godina građanskog rata smatra se ključnim za obezbeđivanje pozitivnije budućnosti za zemlju i odlučujući razlaz sa prošlošću.
Drugi akteri
Neki stranci akteri, među kojima su Iran i Rusija, bar trenutno vide smanjenje uticaja koji su nekad imali.
Pod predsednikom Donaldom Trampom Sjedinjene Američke Države bi takođe mogle dodatno da se povuku iz Sirije, što je bila uloga koja je pomogla da se podrže snage predvođene Kurdima na severoistoku zemlje.
Međutim, postoji rastući uticaj Turske, koja je pružila ključnu podršku HTS-u u njegovoj mlaznoj kampanji protiv Asada. Koliku ulogu Turska odluči da igra mogao bi biti odlučujući faktor u tome kako će Sirija razvijati u post-Asadovoj eri.
Međutim, Izrael bi mogao predstavljati neposredniji izazov za nezavisnost novog liderstva Sirije.
Imati izraelske trupe koje sve više narušavaju teritoriju zemlje, kao i sprovođenje brojnih napada na ciljeve povezane s onim što je preostalo od Asadovog vojnog arsenala, ne uklapa se u viziju ponovo ujedinjene, suverene države, za koju Šara pokušava da uveri Siriйce unutar i izvan zemlje da – može da obezbedi.
Netanjahuov potez da zabrani sirijskim snagama slobodno delovanje unutar granica zemlje mogao bi da bude jedan korak previše koji bi nova vlast u Damasku mogla da podnese, ma koliko nekonfrontacionu sliku pokušavali da zadrže.
Obnova Sirije
Privremeni predsednik Sirije izjavio je da njegova zemlja ima „istorijsku priliku“ za obnovu. On je to rekao na samitu nacionalnog dijaloga koji se održao u Damasku, te je naglasio da bi Sirija trebalo da se izgradi samostalno, ističući da je trenutna prilika izuzetna i da mora da se iskoristi u interesu sirijskog naroda, preneo je Rojters.
Takođe je pozvao na ujedinjenje različitih naoružanih grupa pod jedinstvenim vojnim komandovanjem, tvrdeći da „snaga zemlje leži u njenoj jedinstvenosti“.
Na samitu su učestvovali delegati podeljeni u šest radnih grupa, koje su raspravljale o ključnim pitanjima kao što su tranziciona pravda, ustav, izgradnja državnih institucija, lična sloboda, ekonomski model zemlje i uloga civilnog društva, prenosi Evronjuz.
Cilj samita je da iznese preporuke koje će pomoći u oblikovanju ustavne deklaracije i pripremi osnovne principe za novi politički poredak u Siriji.
Nova privremena vlada trebalo bi da preuzme vlast 1. marta. Iako proces predstavlja pomak u odnosu na prethodnu vladavinu porodice Asad, kritičari su ukazali na nedostatak inkluzivnosti, navodeći da manjine, kao i kurdske i druge opozicione grupe, nisu bile pozvane na samit.
