Србија има значајан потенцијал у производњи цвећа и украсног биља, са константним растом површина под овим културама, бележећи у овом сектору аграра повећање спољно-трговинске размене, као и тренд дефицита у размени са партнерима у свету, поручују из Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије.
Раст тржишта и потрошње цвећа у Србији
Научни саветник из Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС Даница Мићановић истиче да потрошња у земљи и даље расте годишњом стопом од око 20 одсто, а вредност тржишта у Србији износи око 43 милиона евра и да овај тренд раста указује на потенцијал за развој ове производне области.
Извоз и увоз – Србија у дефициту
„Поред тога, све већа потражња за цвећем и украсним биљем, како на домаћем тако и на међународном тржишту, отвара могућности за већи извоз. Укупна вредност извоза цвећа из Србије у 2024. години износи 6,1 милион евра, док је увоз 36,9 милиона евра, што указује на постојећу потребу за већом производњом“, истиче Мићановићева.
Кључни изазови – модернизација и инвестиције
Додала је да иако су присутни позитивни трендови у самој производњи, кључни изазови остају модернизација процеса, набавка нових машина и опреме, као и примена савремених технолошких решења.
Ови кораци би омогућили повећање обима производње, разноликост асортимана, али и отварање нових радних места и повећање продуктивности, сматрају у Удружењу за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС.
Пораст глобалне потрошње и значај „сиве зоне“ у Србији
Додају да потрошња цвећа расте глобално и да Србија није изузетак.
Мићановићева објашњава да засејане површине под цвећем и украсним биљем износе око 550 хектара, према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), али су незванично знатно веће.
Наглашава да се поред тога, плантажна производња одвија на површини од око 700 хектара, мада су званични подаци доста мањи, што указује на значајну производњу у „сивој зони“.
Климатски услови погодују производњи ружа
„Србија има повољне климатске услове за гајење цвећа и украсног биља, а један од најпознатијих примера су руже. Са климатским условима сличним онима у јужном делу Француске, Србија има потенцијал да производи довољне количине ружа за домаће тржиште, чиме би се смањио увоз“, навела је Мићановићева.
Региони са најразвијенијом производњом цвећа
Региони у којима је производња и узгој цвећа у Србији најзаступљенија су у Војводини, на северу земље, на граници са Мађарском, затим околина Шапца, западно од Београда, област Љига, Трстеника и Крушевца, Сремчица, Велика Дренова.
Главна тржишта за извоз и увоз
Најзначајнија извозна тржишта Србије су земље Европске уније (ЕУ), земље Царинске уније, ЦЕФТА-е, док су најдоминантнија тржишта одакле увозимо и даље чланице ЕУ и друга.
Потреба за подршком и улагањем у сектор цвећарства
Производња цвећа и украсног биља у Србији има велики потенцијал за развој, али је потребно више подршке и инвестиција, кажу у удружењу.
„Модернизација производње и повећање извозних капацитета основни су кораци ка унапређењу ове привредне гране. Србија има све предуслове да постане конкурентнији играч на глобалном тржишту цвећа и украсног биља, али је неопходно да се предузму додатне мере за стимулисање овог сектора“, рекла је Мићановићева.
