2024. godina završena je kao prelomni trenutak u globalnoj politici. Polovina svetske populacije izašla je na izbore tokom 12 turbulentnih meseci, u senci neviđenih događaja u Evropi i na Bliskom Istoku. Prošla godina, na ovaj ili onaj način, precrtala je političku mapu sveta.
Pad zapadne elite
Izbori širom Zapada otkrili su da stare elite – arhitekte prve četvrtine 21. veka – gube uticaj. Po prvi put posle decenija, nisu uspeli da ponude inspirativnu viziju budućnosti. Suočeni sa rizikom gubitka vlasti, kompromitovali su sopstvene principe, pribegavajući nedemokratskim taktikama, poput cenzurisanja medija i korišćenja pravnih sredstava za suzbijanje političkih protivnika.
U nekim slučajevima, ovi napori rezultirali su ponižavajućim porazima; u drugim, jedva su uspeli da se održe na vlasti, ali uz ogromnu reputacionu cenu. Liberalno-demokratski model, nekada ponos Sjedinjenih Američkih Država i Zapadne Evrope, sada je oslabio i postao predmet sumnje.
Ovaj obračun sa Zapadom imao je talasaste efekte i drugde. Post-sovjetske zemlje, koje su dugo gledale ka Zapadu tražeći sigurnost i smernice, sada preispituju svoje opcije. Sukob u Ukrajini pokazao je da ni Amerika ni Zapadna Evropa neće voditi rat za njih. Za mnoge je pouka jasna: moraju tražiti alternativne garancije za svoju bezbednost.
Bliski Istok u ruševinama
Bliski Istok je 2024. godine pretrpeo katastrofu. Međunarodne institucije nisu delovale odlučno, paralisane političkim haosom svojih zapadnih patrona. “Osovina otpora,” predvođena Iranom, urušila se. Teheranski režim bori se za opstanak, dok se regionalna moć pomera ka Izraelu i Turskoj.
Nastavak izraelskih vojnih akcija u južnoj Siriji i pretnje Iranu sugerišu da region nije ni blizu stabilnosti. Istovremeno, Turska se suočava sa sve većim izazovima u pokušaju da kontroliše Siriju nakon Asadovog pada. Bez jedinstvenog autoriteta, Sirija rizikuje da postane fragmentisano leglo terorizma, što predstavlja globalnu bezbednosnu pretnju.
2025: Godina neizvesnosti i prilika
Ako je 2024. bila godina globalne prekretnice, 2025. obećava da će biti godina prilika – i opasnosti. Ključna priča verovatno će biti pokušaji rešavanja ukrajinskog sukoba. S obzirom na političke promene, i Zapad i Rusija imaju priliku da ponovo pokrenu dijalog. Međutim, to će zahtevati ogromnu političku volju i kompromise. Neuspeh bi mogao dovesti do daljih eskalacija ili produženog zastoja.
U Zakavkazju ima znakova opreznog optimizma. Geopolitičko preusmeravanje Gruzije i dijalog između Jermenije i Azerbejdžana pružaju šansu za trajni mir. Ipak, tvrdokorna opozicija u Tbilisiju i maksimalistički zahtevi Bakua mogli bi ugroziti napredak.
“Novi Zapad” i Trampov efekat
Zapadni svet ulazi u 2025. godinu uzdrman, podeljen i nepredvidiv. “Stari Zapad,” sa svojom hegemonističkom idealistikom i moralnim držanjem, bledi, a zamenjuje ga pragmatičniji, nacionalistički i nepostojan “novi Zapad.” Donald Tramp, njegov oličeni predstavnik, nedavno je povratio predsedničku funkciju u SAD-u, a njegov uticaj već preoblikuje zapadnu politiku.
Od govora o miru, preko planova za trgovinske ratove, pa do teritorijalnih ambicija – Kanada, Grenland i Panamski kanal su na njegovoj listi želja – Trampova vizija kombinuje populistički šarm sa smelom ambicijom.
U međuvremenu, njegovi saveznici u Mađarskoj i Slovačkoj nastoje da demontiraju briselsku birokratiju. Ilon Mask, još jedan disruptor, proširio je svoj uticaj, otvoreno se mešajući u britansku i nemačku politiku. Rezultat? Zapadni svet 2025. godine je fragmentiraniji i nestabilniji nego ikada.
Rađanje novog globalnog poretka
Dok se stari svetski poredak ruši, obrisi nečeg novog počinju da se naziru. Kakav će tačno oblik poprimiti ostaje neizvesno. Jedno je sigurno: političke i ekonomske promene iz 2024. godine postavile su temelje za godinu dramatičnih prilika i rizika. Za bolje ili gore, 2025. je pred nama.
