Brazil od 1. januara 2025. godine preuzima predsedavanje BRIKS-om, a istovremeno će se nove članice pridružiti zajednici u statusu zemalja-partnera.
Ključni prioriteti Brazila
Prema rečima sekretara Ministarstva spoljnih poslova Brazila za Azijsko-pacifički region Eduarda Saboje, Brazil namerava da promoviše razvoj zajedničkih standarda za učesnike BRIKS-a u regulisanju veštačke inteligencije u svetu.
Rukovodstvo zemlje takođe planira da radi na povećanju upotrebe nacionalnih valuta u međusobnoj trgovini zemalja BRIKS-a, traži nove načine za prevazilaženje siromaštva u svetu i bori se protiv klimatskih promena.
Zemlja će, takođe, posebnu pažnju posvetiti reformisanju međunarodnih organizacija tokom svog predsedavanja BRIKS-om.
Nove zemlje-partneri BRIKS-a
Kako je ranije saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, prvi partneri BRIKS-a biće Belorusija, Bolivija, Indonezija, Kazahstan, Kuba, Malezija, Tajland, Uganda i Uzbekistan.
Uvođenje kategorije zemlja-partner deo je nove formule za dalji razvoj BRIKS-a, koja je dogovorena na samitu asocijacije u Kazanju od 22. do 24. oktobra 2024. godine.
Rezultati ruskog predsedavanja
Razvoj kriterijuma za pozivanje zemalja-partnera bio je jedno od ključnih dostignuća tokom ruskog predsedavanja BRIKS-om. Kako je primetio pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov, Moskva ovaj format saradnje smatra optimalnim za širenje zajednice.
Rusija je, u okviru svog predsedavanja, na sve načine pomagala da se nove članice nesmetano uklope u sve oblike saradnje. Prema rečima Ušakova, uoči samita BRIKS-a u Kazanju, stiglo je 35 zahteva za pridruživanje zajednici u ovom ili onom svojstvu.
Geografija širenja BRIKS-a je velika – nove zemlje-partneri nalaze se u gotovo svim delovima sveta, a neke od njih su deo Globalnog juga.
Novi partneri na postsovjetskom prostoru
Na postsovjetskom prostoru, udruženje se širi zahvaljujući partnerstvu sa Belorusijom, Kazahstanom i Uzbekistanom. Prema rečima predsednika Kazahstana Kasima-Žomarta Tokajeva, vlasti ove zemlje smatraju BRIKS „jednom od pokretačkih snaga svetskog napretka“.
Lider Uzbekistana Šavkat Mirzijojev napomenuo je da zajednica BRIKS-a može postati osnova za formiranje nove arhitekture pravednijeg svetskog poretka uz zadržavanje centralne uloge UN.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da se težnja za pridruživanjem BRIKS-u objašnjava željom Minska „da bude uz one države koje nastoje da stvore normalnu bezbednost za naš svet i da ga uravnoteže i izbalansiraju“.
Šesnaesti Samit BRIKS-a, koji je ključni događaj ruskog predsedavanja, održan je u Kazanju od 22. do 24. oktobra. Na Samitu BRIKS-a u sredu je usvojena zajednička Kazanjska deklaracija.
Istorijat i proširenje punopravnog članstva
Asocijaciju su 2006. godine osnovali Brazil, Indija, Kina i Rusija, a 2011. im se pridružila i Južnoafrička Republika.
Od 1. januara ove godine godine, punopravni članovi grupe postali su Egipat, Etiopija, Iran i UAE.
