Ben Kristenson je odrastao kao anglikanac – išao u crkvu svake nedelje, pohađao versku školu i hrišćanski kamp svakog leta. Ali Kristenson, koji ima 27 godina i živi u Ferfaksu, u Virdžiniji, uvek je žudeo za tradicionalnijom verom.
„Teška stvar u vezi sa odrastanjem u mojoj crkvi bila je ta što je provedeno mnogo promena čak i tokom mog života”, navodi on i dodaje da je shvatio kako nema načina da se te promene zaustave.
Kristenson je posmatrao kako u crkvi tradicije padaju u zaborav: hor u mantijama zamenjen je „bendom za bogosluženja“, granice po pitanju rukopolaganja žena su postajale sve manje jasne, a dugogodišnji stavovi o LGBT pitanjima su promenjeni.
„Sve te stvari su, u suštini, postajale fleksibilne, što mi je dalo osećaj da su i teološke obaveze na neki način fleksibilne”, kaže on.
Osećaj kontinuiteta
Zbog svega toga je Ben počeo da istražuje druge denominacije tokom studija i na kraju se odlučio za možda najtradicionalniju od svih: pravoslavno hrišćanstvo. Sa 25 godina, 2022, prešao je u pravoslavlje.
„Čini mi se da glavne denominacije gube ljude u velikom broju”, ističe Ben. „Ako ste ozbiljni u vezi s tim da budete hrišćanin danas, kada to ne podrazumeva bilo kakav društveni status, i ako želite nešto što ima težinu, pravoslavlje postaje mnogo prijemčivije nego što je ranije bilo.”
Kristenson, koji se inače bavi organizacijom finansijskih donacija za NVO, redovno ide u pravoslavnu crkvu Svete Marije u Fols Čerču, u Virdžiniji.
Konverzija na pravoslavlje za njega znači da sada mora često ići na ispovest, čitati propisane molitve i pridržavati se strogog posta, ponekad i duže od 40 dana. Nedeljna bogosluženja su takođe veoma ritualizovana i strukturirana i mogu trajati čak do dva sata.
Ali on navodi da mu veliko ohrabrenje pruža 2.000 godina duga tradicija: „Postoji osećaj strukture, kontinuiteta (…) Sve je isto. Nije se promenilo, niti će se promeniti.”
„Mislim da ima mnogo protestanata koji žele tradicionalniju, čvršću, istoričniju veru, i mislim da je to posebno logično za mlade ljude, jer se toliko toga u našim životima brzo menja.”
Feminizacija hrišćanstva
Kristensonova priča nije puka anegdota i slučajnost. Kako sve više i više protestantskih crkava ističe LGBT zastave i transparente za Black Lives Matter ispred svojih kapija, mladi ljudi se sve više okreću tradicionalnijim oblicima religije i bogosluženja.
Istraživanje pravoslavnih crkava širom SAD pokazalo je da su parohije zabeležile uvećanje broja ljudi koji su promenili veru i prešli u pravoslavlje za 78 odsto u 2022. godini, ako se poredi sa nivoima pre pandemije 2019. godine. I dok su ranije muškarci i žene konvertovali u otprilike jednakom broju, od 2020. godine značajno je veći broj muškaraca.
Otac Josija Trenham je paroh pravoslavne crkve Svetog Andreja u Riversajdu, Kalifornija, već skoro tri decenije – i primetio je nagli porast interesovanja za pravoslavlje: „U poslednje četiri do pet godina primetan je ogroman porast, koji, uzgred, ne pokazuje nikakve znake opadanja. To se dešava u ogromnom broju na raznim mestima širom zemlje.”
Crkva oca Trenhama ima oko 1.000 aktivnih parohijana. Iako su obraćeni u njegovoj parohiji ranije bili uglavnom podjednako muškaraci i žene, on se slaže da većina pravoslavnih crkava danas dobija mnogo više muškaraca.
„Feminizacija nepravoslavnih vidova hrišćanstva u Americi je u punom jeku već decenijama”, objasnio je Trenham.
„Feminizacija nepravoslavnih vidova hrišćanstva u Americi je u punom jeku već decenijama”
On ukazuje na činjenicu da je ogromna većina posetilaca u najvećem broju hrišćanskih crkava danas ženskog pola, te da su mnoge službe shodno tome ispunjene emotivnim pesmama, njihanjem, podignutim rukama i očima zatvorenim u ekstazi.
„Muškarcima je mnogo manje blisko (takvo okruženje), i oni su pokazali svoje nezadovoljstvo nedolaskom na bogosluženja, i to je razlog zašto su tamo manjina”, navodi sveštenik i dodaje: „Naši oblici bogosluženja su veoma tradicionalni i veoma muški.”
Drevno pravoslavlje
„Feminizovano” bogosluženje je upravo ono što je nateralo Iliju Vi Sita, sedamnaestogodišnjaka iz Toronta, da istražuje pravoslavlje. „Hrišćanstvo u Severnoj Americi postalo je ekstremno emotivno”, kaže Vi Sit, koji je odrastao kao evangelista. „Idući na evangelistička bogosluženja, primetio sam da su bila poput emotivno vođenih rok koncerata, sa sve podizanjem ruku.”
Ovaj srednjoškolac kaže da je privučen pravoslavlju jer je ono tradicionalnije i muževnije. Posebno ceni izazov i disciplinu koja je potrebna da bi se pridržavao istrajne molitve i posta.
„Stvar koja mi se zaista dopala u vezi sa pravoslavljem je koliko je ono statično i koliko je čvrsto”, navodi Vi Sit. „Obično više volim nešto što je tradicionalnije i što zaista donosi taj drevni osećaj.”
On pohađa časove katihizisa i planira da se zvanično obrati u novoj godini – pre nego što završi srednju školu. Njegov otac, imigrant sa Filipina, u početku je bio „rezervisan“ po ovom pitanju, ali ga sada podržava i vozi ga 25 minuta svake nedelje kako bi mogao da prisustvuje pravoslavnoj liturgiji u crkvi Svetog Đorđa.
„Savremeno hrišćanstvo postalo je veoma olakšano”, smatra Vi Sit. „Ljudi idu u crkvu nedeljom, otpevaju nekoliko pesama, slušaju jednočasovnu propoved koja više liči na motivacioni govor , a onda idu kući i nastavljaju svoj uobičajeni život.”
Kako mladi otkrivaju pravoslavlje?
Zakari Porku (36), je veroučitelj u Trenhamovoj crkvi. On kaže da trenutno više od 100 ljudi pohađa časove, čekajući krštenje i da uvek postoji „mala grupa mladih muškaraca” među njima.
Poslednjih godina internet vidi kao glavni pokretač procesa: „Internet pravoslavlje je prepoznat fenomen. (…) Često nam dolaze ljudi koji kažu: ‘Bio sam na internetu, raspravljao se sa ljudima, otkrio pravoslavlje, pa sam pronašao vašu crkvu.’”
Porku, profesor teologije koji je prešao u pravoslavlje sa 24 godine, razume zašto je njegova vera privlačna mladim muškarcima: „Pravoslavlje je poziv na avanturu, jer traži od vas da postite, da se molite, da radite sve te fizičke stvari, da krenete na put samopoboljšanja koji, po mom mišljenju, može biti predstavljen u veoma muškoj i privlačnoj dimenziji.”
Reči u slikama
Psiholog i pisac Džordan Piterson, koji je stekao ogroman broj sledbenika među mladim muškarcima, navodi da je primetio sve veći broj dečaka iz generacije Zet, poput Ilije, koji se okreću pravoslavlju – delimično, kako smatra, zato što tradicija čini veru neupitnom.
„Za razliku od protestantske službe, koja je mnogo više zavisi od samog propovednika, pravoslavnu službu ne možete kritikovati. To je kao da odete na balet i kažete: ‘Šta se ovde dešava?’ Pa, to je glupo pitanje”, dodaje Piterson.
„(Balet je), na neki način, isto što i pravoslavno bogosluženje. To je ritualizovano. To je ples. I nije stvar samo u rečima. Reči su prisutne i u arhitekturi, u slikama, u istoriji. I vi učestvujete u tome.”
Iskustvo Bejlija Malinsa
Bejli Malins (26) odrastao je kao baptista u Južnoj Karolini. Počeo je da razmatra religijske teme u srednjoj školi i na fakultetu – kada je primetio da su mnoge glavne denominacije „preuzete od strane politike”, i da se razdvajaju na konzervativne i liberalne grane, skrećući pažnju na kulturne rasprave kao što su pitanja vezana za LGBT.
Kurs o religiji sa profesorom koji je bio pravoslavni hrišćanin inspirisao ga je da sa 21 godinom prisustvuje svojoj prvoj liturgiji. Dve godine kasnije prešao je u pravoslavlje.
„Želeo sam da budem negde gde je stabilno i gde se ništa neće menjati,” kaže Bejli. „Delovalo je veoma drevno, i to nisam doživeo na bilo kom drugom mestu.”
On sada živi u Aleksandriji, u Tenesiju i kaže da sve više mladih muškaraca pronalazi pravoslavlje jer je sama religija, u suštini, muška. „Moglo bi se reći da je sâmo pravoslavlje muževnije, posebno u poređenju sa feminizovanijim oblicima hrišćanstva koji danas postoje, gde je akcenat na emotivnom iskustvu, dobrom osećanju i fokusiranju na sebe.“
„Pravoslavlje nije o nama, ono je o Bogu, i mislim da mladi ljudi danas to intuitivno osećaju. Prosto znamo kada nam neko ‘povlađuje’.”
On ide u pravoslavnu crkvu Svetog Petra, koja je, kako kaže, uglavnom puna mladih preobraćenika kao što je on, koji takođe žele da iskuse osećaj stabilnosti u haotičnom svetu. „Sve se menja. Protestantske crkve se menjaju. Katolička crkva se menja. Kultura se menja. Vlada se menja.”
„Ljudi žele nešto što je istorijsko i što se neće menjati. Žele nešto što je stabilno i čvrsto, a ne izgrađeno na pesku.”
