Veoma često učinak srpskih klubova i fudbalske reprezentacije Srbije, u programima televizija Srbije, analizira bivši fudbaler Rade Bogdanović.
Mnogi nisu saglasni sa onim što nekadašnji fudbaler Željezničara, Verdera iz Bremena, Atletiko Madrida i mnogih drugih svetskih klubova govori, ali iskrenost i žar sa kojim govori o fudbalu mu niko ne može osporiti.
Početak fudbalske karijere i izazovi kroz koje je prošao
Iako je ostao u svetu fudbala kroz analiziranje utakmica, Rade Bogdanović je prošao mnogo toga kroz igru koja mnogima život znači. Nekada davno, kada se sve rušilo oko njega i kada je kretao u novi život iz minusa, imao je samo to – nadu u budućnost koju mu samo noge mogu doneti.
O pucnjavi u Sarajevu, životu u Južnoj Koreji i srpskom fudbalu, Bogdanović je govorio u našoj najnovijoj emisiji.
Kritika stanja srpskog fudbala
Iskren kao i uvek, o fudbalu na ovim prostorima je kratko istakao: „Kad je srpski fudbal u pitanju, mislim da je baka davno prošla sa kolačima“ – rekao je Bogdanović na početku emisije, pa pohvalio Crvenu zvezdu jer nastupa u Ligi šampiona i priznao kada je došlo do pada srpskog fudbala.
„Kad je ulica preuzela pravne odbore i fudbalske klubove. Ulica gde uđe tu sreće nema, a ona je počela da ulazi, da se sad ne vraćam 20 godina unazad, znamo svi na šta je to ličilo u periodu od 90. do dvehiljadite godine.“
Partizanov pad i dolazak nekompetentnih ljudi
Bogdanović je, osvrćući se na srpski fudbal, analizirao i situaciju u Partizanu, klubu koji poslednjih godina ima teškoće, a nedavno su promenili i rukovodstvo.
„Kad oterate iz kluba Klinčarskog, Živkovića, Vargu, preminuo Trbojević, preminuo Kostić, Bjeković izbačen iz Skupštine, imate dug od 56 miliona evra… nemate pola igrača da prodate, kapitena prodate za milion i po evra. Nemoguća cena i onda vam se dešava to što vam se dešava trenutno u fudbalskom klubu Partizan, zato što su došli u klub, omladinske selekcije ljudi koji nisu kompetentni,“ konstatovao je iskreno.
Odlazak iz Sarajeva i novi početak
Bogdanović je morao napustiti rodno Sarajevo na početku rata, dok je svet fudbala morao staviti po strani. Bilo je to jednog sasvim običnog dana, ali da nije sve kao inače moglo se osetiti od ranog jutra.
Poznato Vilsonovo šetalište bilo je prazno kada su se fudbaleri Željezničara uputili od hotela do Grbavice da odigraju meč sa ekipom beogradskog Rada. Pred sam početak meča, usledila je rafalna pucnjava i ta utakmica nikada nije ni odigrana.
Težak odlazak i sećanje na Sarajevo
Bogdanović je tada Sarajevo napustio u vojnom avionu zahvaljujući doktorki Nadici. U džepu je imao samo 500 maraka, a u srcu je poneo domovinu, koju i danas nosi
„Kad uđete u taj avion i kad znate da nemate ništa, realno, ja sam imao 500 maraka u džepu… Realno, u tom trenutku sa 22 godine nismo nešto preterano u glavi imali, sve nam je bilo vezano za noge, naša budućnost je bila u nogama.“
Životna filosofija i najtužniji deo sećanja
S osmehom, Bogdanović kaže da je njegova budućnost tada bila u nogama. Ali kada se seti ratnih događaja, tuga prevlada: „Kad me neko pita šta mi je realno najtužnije u mom životu, nije moralo da se desi prosto.“
Više detalja vezanih za budućnost i stanje u srpskom fudbalu kao i onih koji se tiču Radetove životne borbe, možete videti u našoj novoj emisiji, a mi zahvaljujemo gospodinu Bogdanoviću što je sa nama podelio deo svog života.
