Јапанске аутомобилске компаније се повлаче из Кине и стварају савез ради опстанка

Након „Мицубишија“, у Кини једну од својих фабрика затвара и јапански „Нисан“, а из те многољудне земље се повлаче и друге јапанске фабрике, које су функционисале као снабдевачи произвођача аутомобила.

Како наводи РТС, кинески произвођачи електричних аутомобила толико су бројни и конкурентни да се традиционални страни произвођачи возила са моторима на унутрашње сагоревање, упркос улагањима у хибридизацију и електрификацију, све теже сналазе на кинеском тржишту.

Чувени јапански гиганти аутомобилске индустрије добар су показатељ тог тренда

Наиме, крајем лета прошле године јапанска компанија „Мицубиши“ објавила је повлачење из своје једине фабрике у Кини у Хунану, док је крајем прошлог месеца и „Нисан“ најавио затварање једног од својих постројења у Кини у Чангџоу.

Пошто је у Кини долазак страних аутомобилских компанија на домаће тржиште дуго био условљен улагањем у формирање заједничког предузећа са неком од домаћих фабрика, повлачење страних ауто произвођача обично у пракси значи уступање сопственог власничког удела у заједничком предузећу домаћој кинеској компанији: када је „Мицубиши“ у питању то је кинески „ГАЦ“, а у случају „Нисана“ то је „Донгфенг“.

Иначе, од јануара до јуна, преносе медији у Земљи излазећег сунца, водећа јапанска тројка „Тојота“, „Нисан“ и „Хонда“ продала је у Кини 1,54 милиона возила, што је за 13 посто мање него у истом периоду прошле године.

Нови ударац

Нови велики ударац за пословање јапанских произвођача аутомобила у Кини је вест да се из те земље добрим делом повлачи јапанска челичана „Нипон стил“, која је, иако је и даље у плусу, оценила да више нема простора за раст и напредак у најмоногољуднијој земљи света.

„Нипон стил“ послује на кинеском тршишту већ две деценије и њене главне муштерије су управо биле фабрике јапанских ауто произвођача у Кини.

Та велика јапанска компанија, која је у Кини производила 3,6 милиона тона челика годишње, објавила је ове недеље да се повлачи из заједничког предузећа са домаћом фабриком „Баостил“, што практично значи да ће њена производња у Кини опасти за читавих 70 посто.

Наиме, заједничко предузеће „Баостил-Нипон стил“ продуковало је 2,6 милиона тона, док је за преосталих милион тона челика одговорна фабрика „Нипон стил“ у Вухану, која до даљњег наставља да ради у непромењеном режиму.

Израда најквалитетнијег челика

Основни разлози за повлачење те јапанске челичане из Кине су, дакле, пад продаје и повлачење јапанских произвођача аутомобила, али и чињеница да су кинеске компаније у међувремену освојиле технологије за израду најквалитетнијег челика коју је „Нипон стил“ својевремено донео у Кину и захваљујући којој је извесно време имао и посебан статус на кинеском тржишту.

Сигурно је да пословање отежавају и друштвена ситуација у којој се кинеско становништво све више устеже да троши и одлучује за штедњу и геополитичке трзавице између САД и њених војнополитичких савезника (међу којима је и Јапан) и Кине, које генеришу атмосферу неизвесности и страха.

Јапанска компанија ће своје деонице у заједничком предузећу продати свом кинеским партнеру „Баостилу“ за око 240 милиона долара и бољу, профитабилнију будућност пробати да нађе на индијском и америчком тржишту.

Јапански гиганти су се удружили ради опстанка

Јапански медији извештавају да су истакнути домаћи произвођачи аутомобила „Хонда“, „Нисан „и „Мицубиши“ потписали споразум о удруживању, како би у сврху одржања конкурентности на светском тржишту, дељењем знања и технологија, остварили уштеде.

Нови савез, засновано на резултата из прошле године, има потенцијал да годишње произведе око 8,35 милиона возила.

Повезивањем три компаније намеравају најпре да остваре рационализацију у области развоја софтвера за управљање возилима и у електрификацији класичних модела са моторима на унутрашње сагоревање, али и да једна другој помогну да допуне своју понуду у типовима возила која су им до сада недостајала.

„Хонда“ и „Нисан“, други и трећи највећи произвођач возила у Јапану, су већ у марту најавили да намеравају да се заједничким снагама суоче са све већим изазовима на тржишту аутомобила.

Прирдужује им се и „Мицубиши“

Сада је јасно да ће им се у томе придржити и „Мицубиши“, компанија у којој „Нисан“ има крупни власнички удео од 34 посто и некада чувена компанија коју је серија скандала у прошлости омела у развоју и која због тога сада производи само око 810.000 возила годишње (у поређењу са, рецимо, 4,1 милиона колико продукује „Хонда“).

Мицубиши Еволушн концепт — Foto: autogaraza.hr

Основни разлог за удруживање ових компанија су снажни потреси у атомобилској индустрији, који се пре свега очитују у преласку са мотора на унутрашње сагоревање и фосилна горива на електрична возила.

Кашњење у преласку на чисто електрични погон

Та погонска револуција затекла је јапанске произвођаче аутомобила – касно су се укључили у трку за развој чисто електричних возила јер су уживали повлашћени положај на светском тржишту захваљујући деценијама улагања у ефикасне, поуздане моторе на унутрашње сагоревање који мало троше и у хибриде.

Неки од јапанских менаџера чак су веровали да би у будућности мотори са горивном ћелијом и водоник као гориво могли да однесу превагу над електричним возилима.

То кашњење у преласку на чисто електрични погон сада скупо кошта јапанске произвођаче јер брзо губе упориште на примамљивом тржишту суседне многољудне Кине, а све више и уопште удео на светском тржишту, што их присиљава на рационализацију, од којих је највећа она која се може остварити повезивањем са другим компанијама.

Пропуштене прилике

Иронично је да су управо неке од ових јапанских компанија имале потенцијал да постану светски лидери у производњи електричних возила. „Нисан“ је прва компанија у Земљи излазећег сунца која је пустила у масовну производњу и продају један аутомобил на чисто електрични погон – био је то породични модел за градске услове „леаф“.

Да је имао више новца, визије и храбрости, управо је „Мицубиши“ могао да буде лидер јапанског и светског тржишта електричних аутомобила.

Наиме, њему је још у првим годинама овог века јапански универзитет „Кеијо“ понудио трансфер технологије за производњу електричног возила, али је компанија, оценивши да би транзиција на производњу електричних аутомобила захтевала превелика улагања и била ометена проблемима као што је непостојање мреже пуњача, одбила да у целости откупи „Елику“, револуционарни експериментални аутомобил који је крајем деведесетих конструисао тај универзитет.

Реч је о возилу које имало осам електричних мотора постављених уз сваки од точкова и убрзавало до 100 километара на час брже од „Поршеа 911 турбо“.

Блоковска подела

Сада, међутим, јапански произвођачи аутомобила гледају у леђа кинеским и америчким.

Примера ради, прошле године „Нисан“, који у Јапану предњачи у конструкцији електричних возила, је продао само 144.000 аутомобила на електрични погон у свету, док је „Хонда“ је успела да нађе купце за свега 19,000 својих електричних возила.

„Мицубишијев“ опстанак и будућност везани су за савез са „Хондом“ и „Нисаном“
С друге стране амерички „Тесла“ је продао 1,8 милиона, а највећи кинески произвођач аутомобиле „BYD“ 1,54 милиона електричних возила.

Повезивање „Нисана“, „Хонде“ и „Мицубишија“ значи да ће на богатом јапанском тржишту аутомобила, које је у прошлости карактерисала фасцинантна разноликост и на којем је самостално егзистирало туце светски познатих компанија, постојати само два међусобно независна блока: један окупљен око „Тојоте“, у чијем саставу су и фабрике као што су „Мазда“, „Сузуки“, „Даихацу“ или „Субару“, и поменута новоформирана група на челу са „Хондом“ и „Нисаном“.