Почетна » Култура » Утицај руске емиграције на развој београдског универзитета

Књига Драгомира Бонџића

Утицај руске емиграције на развој београдског универзитета

Књига историчара Драгомира Бонџића „Руски емигранти професори Београдског универзитета“ објављена је недавно у едицији „Време и прича”.

Реч је о историографској студији о руским емигрантима који су после Октобарске револуције постали професори Београдског универзитета.

Напуштајући Русију и одлазећи у емиграцију после Октобарске револуције руски емигранти, међу којима се налазе и многобројни врхунски интелектуалци из различитих области, насељавају и Краљевину Југославију.

Неки од тих емиграната постаће неки од најпознатијих професора Београдског универзитета, где ће предавати годинама и деценијама.

Први део књиге

Први део књиге је историографска студија о Београдском универзитету до 1918. године, потом о доласку руских емиграната и о њиховој улози у развоју Београдског универзитета између два светска рата.

Аутор се бави судбином руских емиграната професора Београдског универзитета у Другом светском рату, као и у годинама и деценијама после Другог светског рата.

Неки од њих ће у новим политичким околностима бити принуђени да напусте Београдски универзитет или чак да напусте тадашњу Југославију и оду даље на Запад.

Други део

Други део књиге биографски су портрети руских емиграната професора Београдског универзитета са бројних факултета.

„У књизи је приказан долазак руских емиграната на Београдски универзитет и начин ангажовања на појединим факултетима и потом је детаљно и аналитички представљена бројност и структура руских емиграната наставника и помоћног наставног особља на Београдском универзитету у целом периоду од доласка првих емиграната 1919. до пензионисања и одласка са животне сцене последњих представника млађих емиграната крајем 20. века“

У три посебне целине детаљно је анализиран и представљен научни, стручни и друштвени, политички и културни живот руских емиграната наставника Универзитета у периоду Краљевине Југославије.

„Затим њихов живот и рад и страдање током Другог светског рата, а на крају живот и рад у социјалистичком периоду, научни допринос и биолошко осипање током друге половине 20. века“, каже Драгомир Бонџић у предговору књиге.

Драгомир Бонџић (Крушевац, 1973) научни је саветник у Институту за савремену историју.

Бави се историјом Југославије и Србије у 20. веку, а посебно развојем науке, просвете и културе.

Извор: Спутњик.рс

Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.