Na početku „deblokiranja“, kako se to eufemistički kaže, makedonskog evroatlantskog puta, po smenjivanju vlade Nikole Gruevskog i dolaska na vlast Zorana Zaeva, Sinod Makedonske pravoslavne crkve, tada u raskolu, izrazio je nadu „da će NATO integracije regiona doprineti rešenju makedonskog crkvenog pitanja“. Sada je Makedonija (kao Severna) verni član NATO, ali joj Bugarska blokira pristup Evropskoj uniji. A Makedonska pravoslavna crkva je dobila autokefalnost od Srpske crkve, izvršena je i integracija ranije POA u MPC – Ohridsku arhiepiskopiju, ali upravo iz NATO struktura dolaze optužbe na račun najmlađe pomesne crkve.
Krenimo redom. Iako se u makedonskim paracrkvenim portalima već duže vreme vodila rasprava ko od vladika „radi za Ruse“, a ko je grkofil, stvar je izdignuta na najviši državni nivo kada je predsednik Stevo Pendarovski, podržan vrhom obaveštajnih službi, objavio „na osnovu informacija koje su strogo poverljive“ da su „pojedini članovi Sinoda MPC-OA saradnici ruske obaveštajne službe“. (Novi magazin, 21.3.2024)
Vladike, članovi Sinoda, odmah su demantovali ovakva „saznanja“, ali je u skopskoj pro-NATO čaršiji nastavljeno da se zahteva „čišćenje ruskih špijuna u MPC“, i, nešto tišim glasom, prihvatanje svih uslova Konstantinopljoske patrijaršije da i ona dodeli tomos o autokefaliji Makedoncima.
I tu dolazimo do drugog kraka geopolitičkih makaza koje prekrojavaju tek uspostavljenu punopravnu pomesnu crkvu.
Konstantinopolj, kao što je poznato, tvrdi da jedini ima pravo priznavanja autokefalije u pravoslavnom svetu. Time se poslužio kada je dao tomos „Pravoslavnoj crkvi Ukrajine“ (PCU), koju do danas ne priznaje većina pravoslavnih pomesnih crkava. Pretenzije Carigrada, odavno, ne obuhvataju samo pravo na davanje autokefalije već i eksluzivno upravljanje celom pravoslavnom dijasporom.
Tako je pred Makedonsku pravoslavnu crkvu Carigrad postavio tri uslova: da se u nazivu odrekne atributa „makedonska“, čak i u unutrašnjoj upotrebi, da se odrekne svojih eparhija u dijaspori i, najzad, da prizna „PCU“.
Odricanje od termina makedonska krajnje je nepopularno u Makedoniji, a u sadašnjoj situaciji kada viša Makedonaca živi u dijaspori nego u otadžbini, prepuštanje dijaspore Fanaru bilo bi samoubilački, a verovatno ne bi moglo ni da se sprovede među Makedoncima u inostranstvu.
Umesto da trezveno razmotre posledice ispunjenja zahteva koji stižu iz Carigrada, dobar deo makedonskih intelektualaca, naročito „stručnjaka“ za bezbednost i religiju, traži bezrezervo priklanjanje tom pravoslavnom centru, poznatom po bliskosti sa SAD i NATO. Makedonski arhiepiskop Stefan ovih dana oštro je osudio takve predvodnike naroda koji se „sami odriču sebe i ruše stubove vlastitog identiteta.“
No, uprkos ovom gorkom upozorenju, verovatno je da će se u Skoplju potraga „za ruskim špijunima u Sinodu“ intenzivirati. Biće zanimljivo kako će predstojeći izbori, predsednički i parlamentarni, da se odraze na tu zabavu „eksperata“.
Aleksandar Živković za Kompas info
