САД, Велика Британија и еврозона су на путу да ове године објаве победу над инфлацијом, али их чекају тешки компромиси.
Деценијска инфлација која је погодила САД, Британију и ЕУ и подигла трошкове живота небу под облаке, највероватније ће бити завршена на јесен. Али, пише „Фајненшел тајмс“, заоставштина економске кризе неће.
Јавност је добро запамтила и замрзела раст трошкова живота и гњаважу протекле две године, и та сећања ће вероватно бледети спорије од статистике инфлације. То значи да ће политичари морати више да се потруде уместо да само људима кажу да животни стандард расте, јер је инфлација пала, наводи портал.
С обзиром да су каматне стопе порасле са ефективне нуле у 2021. на ниво од четири одсто у еврозони, 5,25 одсто у Великој Британији и 5,25 до 5,5 одсто у САД, битка око каматних стопа ће такође ући у нову фазу 2024. Нестала је потреба за пооштравањем политике – питање за наредну годину је како и када ублажити притисак?
Одговор треба тражити у испитивању онога што је било изненађујуће у досадашњем паду инфлације, наводи „Фајненшел тајмс“.
Oчекивања изнад процена
У поређењу са очекивањима у ово доба прошле године, САД, еврозона и Велика Британија су избегли рецесију и растућу незапосленост које је већина економиста очекивала. Раст је био знатно бољи у Америци него у Европи, али је понуда привреда са обе стране Атлантика премашила очекивања. Ово сугерише да централне банке не морају да ограничавају раст тражње онолико колико су некада мислиле.
Званичници централних банака генерално прихватају да ће снизити каматне стопе 2024. године, али не желе да брзо крену са тим из страха од ексцеса на финансијском тржишту и ризика да инфлација није у потпуности поражена.
Неопходно је сачекати неко време пре него што се смање камате како би се осигурало да трендови нижих цена у последњих шест месеци нису лажна нада.
Али, пошто монетарна политика функционише са закашњењем, што је дуже кашњење, то су већи трошкови везани за чекање. Према томе, прво смањење стопе Федералних резерви требало би да се деси у марту, како финансијска тржишта очекују. Европска централна банка и Банка Енглеске би требало да се придржавају сличног временског оквира, нарочито пошто је европска економија слабија, оцењује „Фајненшел тајмс“.
Са друге стране, централне банке не би смеле брзо да спусте каматне стопе јер је незапосленост свуда ниска, има мало слободних капацитета, па постоји опасност да ће се инфлација поново запалити ако економије буду превише „вруће“.
Тежак нови свет почиње сада
Централне банке, стога, морају да нађу пут ка релативно неутралним каматним стопама како не би стимулисале нити ограничавале економски раст и инфлацију. И те политике би требало да се придржавају чак и ако инфлација привремено падне испод нуле у наредним месецима, на пример, ако би се цене енергената значајно снизиле.
Међутим, ако нас је протеклих неколико година било чему научило, то је да ће очекивани сценарији вероватно бити погођени догађајима који су ван контроле политике. Најважнија ствар за централне банкаре ове године ће бити флексибилност у суочавању са неизбежним грешкама у прогнозама и способност да политика прилагођава променљивим околностима. Дивно је што је побеђена висока инфлација. Тежак нови свет почиње сада, закључује „Фајненшел тајмс“.
