Пре 25 године НАТО је бомбардовао зграду РТС-а и убио шеснаесторо запослених. У два сата и шест минута код споменика „Зашто“ у Ташмајданском парку одржан је помен страдалим радницима РТС-а. Пошту су им одали чланови породица, као и руководство и колеге из РТС-а, представници новинарских удружења, министар Никола Селаковић и други.
Зграда РТС-а бомбардована је током емитовања вести у два сата и шест минута иза поноћи 23. априла 1999. године. Први пут у историји ратовања погођена је једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимни војни циљ. Тада је на својим радним местима погинуло 16 радника РТС-а.
Први пут, циљ је била једна медијска кућа
Животе су изгубили: Јелица Мунитлак – шминкер, Ксенија Банковић – видео-миксер, Дарко Стоименовски – техничар у размени, Небојша Стојановић – техничар мастера, Драгорад Драгојевић – радник обезбеђења, Драган Тасић – електричар, Александар Делетић – дизајнер програма, Славиша Стевановић – техничар у размени, Синиша Медић – дизајнер програма, Иван Стукало – техничар у размени, Дејан Марковић – радник обезбеђења, Милан Јоксимовић – радник обезбеђења, Бранислав Јовановић – техничар мастера, Слободан Јонтић – монтер, Милован Јанковић – прецизни механичар и Томислав Митровић – режисер програма.
Испред споменика „ЗАШТО“ у 2:06 и ове године окупили су се чланови породица погинулих радника, колеге и пријатељи, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, представник Министарства информисања и телекомуникација Дејан Стојановић, представник Министарства културе Младен Весковић, градска секретарка за културу Наташа Михајловић Вацић.
На месту на којем се сваке године полажу венци били су генерални директор РТС-а Драган Бујошевић, председник Управног одбора РТС-а Бранислав Кланшчек, представници општине Палилула, представници новинарских удружења УНС-а и НУНС-а, представници синдиката итд.
Минутом ћутања одата је пошта убијенима
У име породица жртава, окупљенима се обратио Мирослав Медић, брат страдалог Синише Медића.
„Двадесет пет година се окупљамо овде да се сетимо страшног злочина који је починио НАТО, одлучивши да први пут у историји ратовања бомбардује једну медијску кућу, смештену у густо насељеном делу града. Без икаквог јасног упозорења запосленима, гађали су зграду Радио-телевизије Србије, не водећи ни једног тренутка рачуна о могућем броју цивилних жртава. Добро су знали да је у овој згради тих ноћи увек било између 150 и 160 људи који су само обављали свој свакодневни посао, нервозно ишчекујући јутро да се врате својим породицама“, рекао је Медић.
Мирослав Медић: НАТО је желео да се у свету чује само њихова верзија
Како је рекао Мирослав Медић, НАТО моћници су тада желели да покажу сву своју моћ, бахатост и некажњивост, хладнокрвно убијајући цивиле и уништавајући привредне и цивилне објекте широм наше земље у тих 78 дана рата који су водили на нашој територији без одобрења Савета безбедности Уједињених нација.
Зграда РТС-а бомбардована је током емитовања вести у два сата и шест минута иза поноћи 23. априла 1999. године. Први пут у историји ратовања погођена је једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимни војни циљ. Тада је на својим радним местима погинуло 16 радника РТС-а.
“Тако су одлучили да бомбардују и зграду РТС-а, правдајући тај злочин тако што су говорили да РТС емитује лажне вести и шири пропаганду Милошевићевог режима и има командну улогу у војним операцијама Војске Југославије. То, наравно, није било тачно. У згради РТС-а у то време није било ниједно војно лице нити војна опрема која би се користила за слање команди јединицама војске на терену.
У згради РТС-а су били само цивили, техничко особље и новинари, што могу да потврде и страни извештачи који су слали свакога дана своје извештаје из ове зграде“, навео је Медић.
Истакао је да је РТС тада „емитовао само извештаје о злочинима које су чинили албански терористи на Косову и НАТО злочинци широм наше земље“.
“Та истина је оно што их је болело и због чега су добијали критике и у својим земљама. Зато су желели да ућуткају РТС и да се у свету чује само њихова верзија догађаја на терену“, указао је Медић.
Већ 25 година породице убијених постављају питање – ЗАШТО?
Бомбардовањем зграде РТС-а прекинули су програм само на неколико сати.
“Због тога разарање ове медијске куће и убиство недужних цивила није имало никаквог смисла, ефекта, а ни оправдања. Само је нанесена огромна туга и бол за 16 породица које су том приликом изгубили своје најмилије“, рекао је Медић подсетивши на убијене.
Све су то били већином млади људи, добре колеге и нису заслужили да на овако страшан начин изгубе своје животе, рекао је Медић наводећи да њихове породице и данас траже одговор на питање – ЗАШТО?
„Нико од НАТО челника никада није процесуиран нити је одговарао за овај злочин. Међународне новинарске организације су одмах после бомбардовања изјавиле да РТС никако није могао бити легитимни војни циљ и да је у питању класичан ратни злочин. И поред тога Суд за људска права у Стразбуру се огласио ненадлежним у овом случају. Ово и даље остаје злочин без казне“, рекао је Медић.
Зашто нико није учинио да се запослени склоне на сигурно?
Породице, како је додао, већ 25 година мучи и питање зашто ништа није учињено да се заштите животи запослених у време ваздушне опасности.
“Зашто нико од одговорних људи у РТС-у није учинио ништа да се људи склоне на сигурно место рада барем ноћу када у згради није било страних новинара? Зашто нико у Савезном министарству одбране није реаговао на непоступање тадашњег директора РТС-а Драгољуба Милановића по наредби број 37, по којој је био обавезан да измести људе и технику на резервно место рада у случају ратног стања?“, упитао је Медић.
Та наредба, подсећа, није извршена и за то је одговарао само тадашњи директор. Остали чија је дужност била да контролишу поступање РТС-а за време ратног стања, нису никада позвани на одговорност, а неки су чак и одликовани.
“Да ли то значи да су и некоме овде биле потребне наше жтрве? Да ли то значи да су наши најмилији били жртвовани? То је оно што нас боли свих ових 25 година. Одговоре на сва ова питања још увек нисмо добили. Жртве још увек траже истину“, поручио је Медић.
Апел да зграда у Абердаревој постане меморијални центар
У име породица, брат убијеног Синише Медића је замолио надлежне да се зграда у којој су радници РТС-а изгубили своје животе и која стоји као опомена и место злочина, коначно претвори у меморијални центар за који идејно решење одавно постоји.
„Хајде да урадимо нешто за страдале у РТС-у , а и за све страдале у бомбардовању 1999. године. Ово би требало да буде јединствени меморијални центар за све жртве бомбардовања 1999. године“, рекао је Медић.
Марија Митровић: Немам право да заборавим
Окупљенима се обратила и новинарка Марија Митровић, која је те ноћи такође била у згради РТС-а, у режији Студија 1.
„Пре 25 година на улазу ме сачекао и Јокса (Милан Јоксимовић) као много пута до тада са оним својим препознатљивим осмехом. Када сам улазила у режију видела сам Ксенију испред, срела сам и Драгана и Славишу и Синишу, али само нисам знала да је то наш последњи поздрав“, навела је новинарка РТС-а.
Како је рекла, неко је сматрао да има право да прекине сву ту лепоту, сву ту младост, све те планове, да циљ оправдава средство.
“Ето неко је имао мало више среће и то је преживео. Мисла сам да ће 25 година донети заборав, да ћу успети да избришем ту ноћ, све оно што се десило. Али, схватила сам да немам право и да ћу док постојим, уз породицу, да чувам сећање и говорим о томе и подсећам. Слава им”, рекла је Марија Митровић.
Бобан Ковачевић: Тешко ми је да поверујем да се то догодило
Бобан Ковачевић, који је читао вести у тренутку када је НАТО бомба погодила зграду РТС-а, каже да ни после 25 година не може да поверује да се то заправо догодило.
“Ми се окупљамо на овај дан, ово јутро, сећамо се наших колега који су изгубили своје животе, а који су само радили свој посао. Није да их се сетимо само на овај дан, често говоримо о њима. Свако има неко своје сећање”, нагласио је Ковачевић.
Како каже, не зна зашто се те ноћи договорио са колегом Жељком Пантелићем да наизменично раде вести баш по том редоследу и како се то догодило.
“Не знам ни зашто те ноћи нисам свратио до шминкернице да се поздравим са Јелицом. Не знам ни зашто колеге камермани Александар Делетић и Драган Станар нису заједно ушли у студио са мном и заједно урадили те вести у два сата. Аца је остао испред студија. Прошло је четврт века, а ми се и даље питамо – зашто? Слава им”, рекао је Ковачевић.
За погибију радника РТС-а до сада је одговарао Драгољуб Милановић, који је 2002. осуђен на десет година затвора због непоштовања наређења Савезне владе, по којем је запослене и технику требало да измести из зграде у Абердаревој улици.
Удружење новинара Србије (УНС), Струковни синдикат Радио-телевизије Србије и Синдикат новинара Србије (СИНОС) поручили су, уочи обележавања 25 година од убиства 16 медијских радника у НАТО бомбардовању РТС-а, да је крајње време да за овај ратни злочин одговарају налогодавци и извршитељи.
