Са 50 милиона тона електронског отпада произведеног сваке године и предузећа која имају успостављену политику за његово одлагање, и даље постоји проблем у многим земљама да превише тога заврши на депонијама или се неформално одлаже.
Које количине електронског отпада су у питању?
Извештај УН за 2019. показао је да свет производи чак 50 милиона тона електронског и електричног отпада (познатог и као е-отпад), али да се само 20% тога формално рециклира.
Извештај Платформе за убрзање циркуларне економије (PACE) и Коалиције УН за е-отпад из 2019. године наглашава како би, по тренутној стопи, глобална производња е-отпада могла да достигне невероватних 120 милиона тона годишње до 2050. године.
Да ставимо количину отпада у контекст, тренутна гомила електронског отпада широм света тежи више од свих комерцијалних авиона икада направљених. Велика Британија, на пример, тренутно производи 24,9 кг е-отпада по особи, што је скоро 10 кг више од просека Европске уније.
Каква врста отпада?
Дефиниција е-отпада обухвата електричну опрему на крају или близу краја њеног животног века и може укључивати било шта од рачунара и других уређаја, тастатура, мишева, каблова, штампаних плоча, телевизора, аудио опреме, старих DVD или VCR јединица, MP3 плејера и телефонских слушалице, дигиталне/видео камере, фотокопир апарата/скенера и свих врста електричне канцеларијске опреме.
Кључни проблеми
Постоји неколико кључних питања око одлагања на e-отпада на депонијe,а они укључују:
Загађење
Електронски отпад садржи многе токсичне компоненте које могу проузроковати трајну штету животној средини, животињском и биљном животу и људима ако се остави у земљи и/или испрати у подземне воде. Токсични елементи укључују олово, живу, кадмијум, литијум, баријум и још много тога. Поред тога, комплексна једињења као што су полибромовани дифенил етри (PBDE) и друга су такође међу е-отпадом. Поливинилхлорид из пластичних кућишта електричних производа може представљати озбиљне ризике по животну средину и здравље. Пластика је такође једна од многих компоненти које би могле представљати пропуштену прилику за рециклирање вредних елемената.
Губитак вредних/оскудних материјала
Ако се е-отпад не одлаже на начин који омогућава одговарајућу рециклажу, губе се вредни и ретки (и поново употребљиви) материјали као што су злато, платина, кобалт (који су сви већ узели данак по животну средину својим ископавањем). На пример, процењује се да је 7 одсто светског злата тренутно закључано у е-отпаду и да у тони електронског отпада има 100 пута више злата него у тони златне руде!
Такође, на сваких 1 милион мобилних телефона који се рециклирају, процењује се да се може повратити 14,639 килограма бакра, 350 килограма сребра, 34 килограма злата и 15 килограма паладијума.
Мале количине се рециклирају
Иако се удео рециклирања разликује од земље до земље, у глобалном смислу само 20 одсто е-отпада иде формалним путем за рециклажу, а остатак иде на депонију или се „неформално“ рециклира. У ствари, извештаји из Индије показују да преко 90% управљања електронским отпадом обављају радници у неформалном сектору тамо, од којих већина није свесна својих права и суочени су са озбиљним здравственим ризицима, посебно зато што отпад прерађују ручно и као резултат тога изложени опасним и канцерогеним хемикалијама.
Губитак имовине
Неки технолошки стручњаци тврде да одлагање имовине пре истека њеног животног века (на пример, једноставно зато што је то било нешто што је компанија одувек радила) представља лошу праксу и расипање имовине компаније која би и даље могла да ствара вредност.
Фокус на безбедност
За многе компаније, потреба за безбедношћу, заштитом података и заштитом имовине пословних података су разлози због којих могу бити у искушењу путем физичког уништавања својих електронских средстава, а не њиховог рециклирања или поновне употребе.
Земље у развоју као жртве е-отпада
Док многе земље у развоју троше велике количине електричне опреме, често постоји недостатак било каквог формалног пута за рециклажу, што доприноси еколошкој кризи и здравственим ризицима које е-отпад ствара глобално. Развијене земље шаљу отпад у земље у развоју. Иако су ЕУ и 186 држава потписале Базелску конвенцију, међународни уговор који је осмишљен да смањи кретање опасног отпада између нација, богате, развијене земље сваке године шаљу око 23 одсто свог е-отпада у земље у развоју. То би могло значити да велике количине тог отпада завршавају неформалним путем за рециклажу/одлагање, а не да се ефикасно рециклирају. САД, на пример, нису ратификовале Базелску конвенцију и стога могу да отпремају свој опасни отпад у земље у развоју.
Србија и е-отпад
У Србији, по званичним извештајима Агенције за заштиту животне средине (SEPA), 2022. године прерађено је око 34.500 тона електричног и електронског отпада, односно нешто више од пет килограма по становнику годишње. Мада је тиме испунила циљ који је имала према ЕУ (четири килограма по становнику до краја 2019. године), Србија је далеко од просека у ЕУ, који износи 11 килограма по становнику.
Прeмa „Програму управљања отпадом у Републици Србији за период 2022-2031. године“, планира се повећање минималне стопе сакупљања на 45 одсто електричне и електронске опреме стављене на тржиште у претходне три године) до краја 2031. године. То би значило да је, према процени, потребно сакупити и прерадити најмање 37.000 тона отпада годишње. У ЕУ је та стопа подигнута на 65 одсто, а где је могуће и 85 одсто отпада.
Центри за Е-рециклажу у Србији
На Вилиним водама 6 се налази рециклажни центар компаније Е-Рециклаžа која рециклира око 15.000т годишње свих категорија електричног и електронског отпада. Од октобра 2022. године „Е-Рециклажа“ је покренула акцију са ДМ-ом у оквиру које у замену за дотрајале електронске и електричне уређаје које имате код куће можете добити поклон картице за куповину у DM продавницама. Преузимање старих уређаја „Е-Рециклажа“ обавља са локације власника отпада до рециклажног центра специјализованим возилима за транспорт ЕЕ отпада.
Осим у Београду, преузимање е-отпада могуће је и у Нишу, Суботици, Крагујевцу и Новом Саду,а у вези са тим се можете информисати на сајту ereciklaza.com.
На адреси Сланачки пут 26 на Палилули налази се рециклажни центар „Сет Рециклаже“ која је прва фирма у Србији која је почела да се бави рециклажом ове врсте отпада. Контејнер у оквиру спортског центра Олимп на Звездари се налази на улазу из Улице војводе Блаже. Ту се могу оставити и мали и велики кућни уређаји у периоду од 9-13ч и 16-20ч. У Железнику на адреси Томе Буше 14 налази се рециклажни центар фирме „REC-ЕЕ-О“. „REC-ЕЕ-О“ врши сакупљање и третман готово свих електронских и електричних уређаја, укључујући велике и мале кућне апарате, расвету, ИТ опрему, телевизоре и конзоле.