„Not many people know zis“, како би рекао Франц Либкинд, помахнитали нацистички хоби-драматург из филма Продуценти – али Џефри „самоубиство-у-последњем-тренутку“ Епстин заиста је био величанствени кит белуга. Или можда џиновска, обличјем променљива, хипнотичка убица-лигња. Или једноставно Чарли Шин.
Немогуће? Потпуно апсурдно? Апсолутно сумануто? Mais pas du tout (опростите на француском)! Јер дубоко у себи, видите – видите то, зар не? – све те ствари (и како год да зовемо Чарлија) у суштини су исто. Наиме: манифестације Русије!
И тако је, бар према очигледно координисаном таласу очајничких бесмислица – у стилу „допис је послат“ – који су пласирали западни пропагандни медији попут британског Telegraph-а, New York Post-а, Daily Mail-а и пољске владе. Украјински и руски емигрантски инфо-ратници, у међувремену, саплићу се једни преко других не би ли ускочили у тај воз – или, тачније, у зли кловновски вагон.
Оптужбе на рачун Русије без икаквог садржаја
Оптужбе на рачун Русије толико су сулуде да њихова „суштина“ не заслужује ни расправу. Јер суштине нема. Оно чему заиста сведочимо јесте бедан спектакл пропагандиста који се не хватају за сламке, већ за чисто ништа, рециклирајући једни од других неутемељене и доказима потпуно непоткрепљене тврдње и прибегавајући тужним, детињастим триковима толико провидним да вас терају да се час смејете, час плачете, а час осетите чисту, неразблажену језу од блама.
Тако, рецимо, Meduza кликбејтује насловом: „Ко су Руси поменути у најновијим Епстиновим фајловима? Владимир Путин, између осталих“, да би потом сама признала: „у објављеним документима нема доказа да је до сусрета Путина и Епстина икада дошло“. То је та врста очајничког БС-а.
Паника западних елита
Оно што овај најновији талас прљавих напада на Москву заправо показује јесте да сада, када је објављено око половине Епстинових фајлова – што значи да сигурно још нисмо видели најгоре, ма колико већ сада било застрашујуће – покварене „елите“ Запада и њихови сервилни мејнстрим медији покушавају да контролишу штету. Могуће је да чак и паниче. То је, у извесном смислу, разумљиво.
Суштина феномена Епстин
Свако ко има коефицијент интелигенције изнад собне температуре одавно је схватио суштину феномена Епстин: необјашњиво успешни, богати и умрежени педофилски монструм радио је за Израел, како признају и независни западни посматрачи, попут Ане Каспаријан и Тима Андерсона.
Још увек не знамо са апсолутном сигурношћу да ли је то значило директно запослење и обуку од стране Мосада, како је један извор забележен у документима ФБИ-ја изричито навео, или је реч о неформалнијем, али подједнако дубоком односу. Али то је, у суштини, споредно. Нема сумње да су његове везе са Израелом биле централне за његов живот и „рад“.
Црна операција у срцу Запада
Док је Епстин био умешан у више врста супер-прљавих шема и злочина – од инсајдерске трговине, преко профитирања током пандемије, до трговине оружјем – срж његове операције била је разграната уцењивачка мрежа.
У њој су болесно изопачени перверзњаци из редова западних доносилаца одлука остваривали своје криминалне фантазије над стварним жртвама, уз „љубазност“ Куће Епстина. То их је, наравно, компромитовало и учинило подложним манипулацији.
Међу онима који су сада под сумњом, због ранијих оптужби, мутних нагодби, али и нових фотографија и порука из фајлова, налазе се бивши принц Ендру, некадашњи лабуристички „сиви кардинал“ Питер Менделсон, бивши израелски премијер Ехуд Барак, као и „два Била“ – Клинтон и Гејтс. А списак се ту не завршава.
Корисни идиоти и један изузетак
Други, како за сада изгледа из доступних доказа, нису осумњичени за сексуалне злочине, али су – са Епстином већ осуђеним педофилом и регистрованим сексуалним преступником још од 2009. године – били савршено спремни да буду, у суштини, купљени гостопримством, ласкањем, приступом елити, летовима приватним авионом и можда понеком академском донацијом. Такав је, чини се, био случај са Ноамом Чомским.
Једина особа којој је углед порастао, а не опао, након помињања у фајловима јесте Норман Финкелштајн, дугогодишњи и истрајни критичар израелских злочина, од апартхејда до геноцида. Он је, засад, једини за кога документи показују да је на прилаз Епстинове мреже одговорио гласним и јасним – парафразирано – „одјебите“. Како је сваки пристојан човек требало да учини. А ипак, нико други није.
Рашагејт 2.0
Покушај Запада да сопствену, свеобухватну елитну корупцију – оличену у педофилском вишенаменском криминалцу који је радио за Израел – претвори у причу о „Русији!“ није само запањујуће глуп и бестидан, већ и подсећа на један стари трик: исцрпљену теорију завере познату као Рашагејт, односно тврдњу да је Трамп био у дослуху са Русијом или чак њен агент. И тада је један у потпуности домаћи, западни феномен сваљен на Русију.
Рашагејт је био фикција, али је годинама продаван као света истина. Ужасна стварност коју су разоткрили Епстинови фајлови је стварна – и годинама је порицана или минимизирана од истих тих медија. Каква иронија.
Запад је једна велика мочвара
(Још увек непотпуни) Епстинови фајлови разоткрили су западне елите као дубоко прожете криминалом, садизмом и моралним нихилизмом. Многи од оних који нама владају – не само политички – нису тек похлепни или амбициозни.
Они су зли, у застрашујуће чистом значењу те речи. Западне институције, у међувремену, показале су да немају ништа чиме би се том злу супротставиле. Напротив, чак је и објављивање половине фајлова било жестоко опструисано. Редакције и чишћења се настављају. Стварна одговорност није ни на видику.
Коначни биланс
Запад већ дуго има озбиљан проблем кредибилитета. Епстинови фајлови сада пружају коначан доказ да значајни и изузетно моћни делови његових елита живе у облику изопачености који превазилази и најмрачнију машту. Стварност је, испоставља се, гора од многих такозваних „теорија завере“.
Истовремено, живимо у свету у којем је тај исти, стварно постојећи зли Запад помогао Израелу у геноциду у Гази, бацивши међународно право и основну етику у блато. Али наравно, чињеница да су многе западне елите до гуше уцењиване прљавштином коју је сакупио педофилски криминалац који је радио за Израел, сигурно нема никакве везе с тим. Само се шалимо. У стварности, тачке није ни потребно повезивати.
Западне елите и њихови медијски послушници желе да се плашимо и мрзимо Русију, Кину, Венецуелу, Кубу, Иран и, наравно, Палестину – и било кога ко им се нађе на нишану. Они нас убеђују да морамо бомбардовати Иран да бисмо „штитили права иранских жена“, док су истовремено навикли да силују и – готово сигурно – уклањају девојчице.
Запад је мочвара. И сви то знају.
