Уговор за реализацију пројекта изградње самобалансираних соларних електрана у Србији потписан је са конзорцијумом компанија Hyundai Engineering и UGT Renewables, саопштила је Влада Србије у октобру прошле године.
Уговор се односи на шест постројења укупне снаге 1 GW и за сада се касни са извођењем. У српској енергетици овај пројекат би направио значајну разлику и за Електропривреду Србије (ЕПС), али и за цео систем.
Техничке карактеристике соларних електрана
Овај уговор предвиђа постављање соларних панела укупне снаге од најмање 1.000 MWAC/1.200 MWDC. План укључује и батеријске системе за складиштење електричне енергије снаге до 200 MW и капацитета до 400 MWh.
Овај пројекат треба да обезбеди додатни гигават снаге из обновљивих извора енергије. Ово је и разлог зашто је пројекат значајан за Србију која има проблеме са диверсификацијом и инвестицијама у енергетском сектору.
Процена стручњака и тренутна кашњења
„Овај пројекат би био вишеструко значајан за енергетску ситуацију у Србији јер треба значајно да побољша наше капацитете, а ако постоје кашњења, не бих знао шта је разлог. Градња је требало да почне ове године, али колико знам ништа још није започето“, каже економиста Саша Ђоговић. Како додаје, у овом тренутку било би значајно да се овакaв пројекат оствари.
Одговор ЕПС-а и финансијски план
На ово питање су нам одговорили из ЕПС-а, да се „због обима и сложености припремних активности почетак реализације очекује наредне године“.
Инвестирање у стратешки пројекат градње соларних електрана снаге 1 GW са батеријским складиштем за првих девет месеци ове године било је планирано у износу од 10 милијарди динара, додају из ове компаније.
Усвајање пројекта и план изградње
Влада Србије је 10. октобра 2024. године усвојила Закључак о пројекту изградње без управљања и одржавања самобалансирaних соларних електрана великог капацитета са батеријским системима за складиштење електричне енергије у Србији, као пројекта од значаја за Србију.
Планира се изградња соларних електрана у општинама Неготин, Зајечар, Оџаци, Лебане, Лесковац и Бујановац, а пројекат обухвата развој, изградњу, пуштање у рад, као и управљање и одржавање постројења током две године након завршетка изградње.
Утицај на енергетску транзицију Србије
Овим пројектом остварују се циљеви енергетске транзиције и испуњавају међународне обавезе, а биће елиминисана потреба за увозом електричне енергије и осигурaно дугорочно снабдевање потрошача по економски приступачним ценама, рекли су званичници тада.
Рокови и могуће одлагање
Очекивало се да ће изградња пројекта почети од 2026. године. Након тога уследио би комерцијални рад од 2028. године. Према одговорима из ЕПС-а није јасно да ли ће се у овом случају све померити за годину дана.
Улога компаније UGT Renewables
UGT Renewables су објавили на својој интернет страници још 2022. године да би могли да уђу у преговоре да постану стратешки партнер са ЕПС-ом, јер је држава најавила трансформацију предузећа за 2023. годину, што је отворило пут и приватизацији. Ове најаве се за сада нису обистиниле, али је јасно да су ЕПС-у и даље потребни инвеститори.
„Од раније знам да су они покренули идеју „изгради-оствари профит-пренеси власништво“ са ЕПС-ом. У техничком и економском смислу ово је могуће, али у пракси не видим да се остварује из објективних разлога, јер да се остварује верујем да би више информација било у медијима.
Све инвеститоре привлачи извесност, а одбија неизвесност па тако верујем да ће решавањем ових питања доћи боља времена за инвестиције у енергетску инфраструктуру“, каже Илија Батас Бјелић, виши научни сарадник на Институту техничких наука САНУ.
Кризa у енергетици и потреба за обновљивим изворима
Ситуација у енергетском сектору Србије постала је и више него катастрофална после тоталног колапса ЕПС-а 2022. године, а трансформација је покушај државе да боље управља овим предузећем. Ове године највећи произвођач струје у Србији бори се са јако ниским водостајем. Велики део енергије Србија добија управо из река, али још увек и из угља због недовољних инвестиција у обновљиве изворе енергије (ОИЕ).
Удео енергије добијен из ОИЕ се увећао, али инвестиције у овој области тек треба да почну са радом, чиме би употреба угља требало да опадне.
Циљеви Србије до 2030. године
ЕПС до 2030. године планира да 45 одсто произведене струје добије из ОИЕ. У 2023. години ова бројка је већ била на 41,58 одсто, а држава се националним енергетским климатским планом обавезала да до 2030. године то буде на 45,2 одсто за струју добијену из ОИЕ. Са друге стране Србија се обавезала да ће смањити и удео струје коју добија из угља за до 25 одсто до 2030. године, преноси портал Нова Економија.
