Пре него што су САД ушле у други светски рат, служиле су савезницима као добављач оружја и осталих добара, док су им земље савезника за те услуге плаћали у злату. На тај начин, САД су постале већински власник златних резерви у свету до краја 1945.године.
Након што су валуте ратом разорених земаља изгубиле на вредности, Американци су 1944. на конференцији у Бретон Вудсу понудили да вредност долара буде везана за злато, а вредност свих осталих валута буде везана за долар. Захваљујући тој конференцији, долар је постао „краљ“ свих резервних валута, подржан највећим светским златним резервама. Тако су се уместо златних резерви, државе ослониле на доларске резерве сматрајући их безбедним за очување свог новца.То је Америци дало „ветар у леђа“ приликом позајмљивања новца и крпљења буџетских дефицита. Ово је значило и нови светски монетарни поредак.
Све се одлично одвијало по Америку, дошло је до великог економског и привредног раста и чинило се да се свет тоално опоравио од последица пређашњег рата. Међутим, САД су 60-их година ушле у вијетнамски рат и почеле да штампају више новца него што је било златних резерви. Тада ствари почињу да се компликују и Никсон 1971. године укида злато као подлогу долару, те снагу валуте сада одређује тржиште.
Нови спас за долар су били Саудијци који су под притиском Америке одлучили да се нафта може купити једино за доларе. Овим договором, долар је повратио стабилност.
Из горе наведеног можемо да закључимо да су САД те које злоупотребљавају долар кроз откупљивање дугова, односно још долара, што им даје алиби при штампању све више и више новца без реалног покрића. Цео овај систем функционише због статуса долара као „резервне валуте“. Ако његов утицаје крене још више да опада, последице по САД ће бити катастрофалне.
Још један вид одржавања долара као резервне валуте су спровођење оружане силе и увођење санкција, односно укидање приступа доларским резервама тим држава које су са њима у сукобу.На тај начин, САД наносе штету свима који „не играју по њиховим нотама“. Пошто су САД увеле санкције према Русији, многе земље, а међу њима Кина и Индија, покушавају да се диверзификују, односно скину са себе бреме зависности од америчког долара. Сви они, постали су свесни да свет превише зависи од америчког долара и слободно можемо рећи да је заплена Русији од 360 милијарди долара у обвезницама кап која је прелила чашу.
Као одговор на све то, Русија је почела да наплаћује извоз својих енергената у домаћој валути, рубљи, и то земљама које су јој увеле санкције. Такође, земљама које су јој пријатељски настројене, пре свега ту мислимо на Кину, Иран и Индију, почела је да плаћа у рубљама и да прима кинески јуан, индијске рупије и иранске риале. Долазимо до закључка да су се земље БРИКС-а удружиле да озбиљно припрете америчком долару и успоставе нови светски монетарни поредак.
Русија и њен министар спољних послова, Сергеј Лавров, сматра да БРИКС треба да настави своју замисао, те је предложила идеју о заједничкој валути. На тај начин, били би спашени од диктатуре Америке и апсолутно независни од америчког долара. Иницијативе БРИКС-а и заједнице латиноамерчких и карипских држава, управо се одвијају у том смеру. Они би на тај начин креирали валуту која би била релевантна у оквиру њихових трговинских процеса.
Кина је већ понудила алтернативу америчком SWIFT-u, јер је већ успоставила свој систем плаћања између банака. Бенефити овакве валуте, били би вишеструки за земље БРИКС-а. Сума-сумарум, чини се да се све више померамо ка пост-доларској ери.
Да ли ће то бити кинески јуан, руска рубља или нека друга валута не знамо, али са сигурношћу можемо да кажемо да долар све више губи на свом значају. У прилог томе иде и договор Кине и Саудијске Арабије да се трговина нафтом између њих, сем у доларима одвија и у кинеској валути јуан. С тога, остаје питање, да ли ће управо садашња политика Саудијске Арабије, земље која је 60-тих спасила долар, бити један од круцијалних разлога у процесу његове „пропасти“?
Још неколико земаља јавно је изразило незадовољство свог одуства стабилности и сигурности према долару и уопште Америци. Једна од њих је и Аргентина, која је оптерећена инфлацијом од преко 100 посто и 44 милијарде дуга ММФ-у. Затим Египат, који је доживео девалвацију своје валуте и излаз тражи у што бољим односима са Русијом и Кином и трговином унутар БРИКС-а својом валутом. Ту су још и Етиопија чији је енорман напредак спречен америчком руком у грађанском рату у региону Тиграја и Уједињени Арапски Емирати, чији су званичници у страху да Америка више не штити Персијски залив од Ирана.
Свесни смо да дедоларизација није процес који ће свој крајњи исход добити преко ноћи, али се намеће као идеална алтернатива како би се стало на пут америчком штампању долара без покрића и инфлацији која гуши економије широм света.
