Велика среда је трећи дан Страсне седмице или Велике недеље. Тога дана се Црква присећа Јудине издаје, али и грешнице која се покајала и миром помазала Исуса у Витинији.
У уторак увече Господ је био у Витанији. Ту, у кући Симона Лепрозног, док је Савет првосвештеника, књижевника и старешина већ одлучио да на превару ухвати Исуса Христа и убије га, нека жена блудница излила је драгоцену смирну на Спаситељеву главу и тако Га припремила за погреб, баш као што је Он сам најављивао њено дело.
Сада, као радња противна чину покајнице, у незахвалној души Јуде, једног од дванаесторице ученика Спаситељевих, родила се немилосрдна, злочиначка намера да безаконом Савету изда свог Учитеља и Господа. Због тога се у црквеној служби за Велику среду прославља грешница, а Јудино среброљубље и издаја проклиње и осуђује.
На дан издаје Господње на страдање и смрт за наше грехе, када је Он опростио грехе блудници, Црква чита на крају часова, по древном обичају, ову молитву: „Учитељу, премилостиви Господе Исусе Христе Боже…”.
Ово је молитва која се чита током Великог поста на крају богослужења, док сви клече погнутих глава и свештеник се моли пред Богом да нам подари опроштење наших грехова.
На Велику среду служи се последњи пут Литургија Пређеосвећених дарова, на којој Црква објављује жену која је миром помазала Господа, а такође и Јудину издају (Мт. 26,6-16).
На Велику среду завршавамо са чињењем великих метанија предвиђених на молитву светог Јефрема Сирина: „Господе и Владико живота мога…“ После среде ову молитву читају само монаси у својим ћелијама до Великог Петка. Тако молитва Светог Јефрема Сирина почиње у среду Сиропусне недеље, а завршава се у среду Страсне седмице.
