На данашњи дан 1857. године у Орловату је рођен један од највећих српских сликара Урош Предић. Поред Паје Јовановића и Ђорђа Крстића, највећи је представник српског реализма Слике су му најчешће представљале људе из обичног живота, а касније је често осликавао цркве . Он је био члан Српске академије наука и уметности, представник академског реализма, мајстор портрета, икона и историјских композиција. Његово дело обухвата више од хиљаду слика, које сведоче о културном и друштвеном животу Србије крајем 19. и прве половине 20. века.
Урош Предић је рођен у Орловату, код Зрењанина, у сиромашној породици. Од раног детињства показивао је велики таленат за цртање и сликање. Завршио је Уметничку школу у Бечу, где је стекао високо образовање и усавршио свој стил. Путовао је по Европи и упознавао разне уметничке правце и технике.
Најпознатији је по својим портретима, који одсликавају карактер и дух свог модела. Портретисао је готово све истакнуте личности Србије из свог времена, као што су Вук Караџић, Доситеј Обрадовић, Марко Мурат, Пера Добриновић и многи други. Његови портрети су верни, експресивни и елегантни.
Урош Предић
Сироче, 1888.
Народни музеј у Београду pic.twitter.com/X9Az5GFhto— Марија Ћурувија (@marijacuruvija1) December 30, 2020
Поред портрета, Урош Предић је насликао и многобројне иконе за црквене иконостасе. Његова иконографија је богата, хармонична и поштује православну традицију. Неки од најлепших примера његових икона су они у бечејској православној цркви, капели Богдана Дунђерског, манастиру Гргетег и горњој цркви у Панчеву.
Уметник је такође бавио се жанровским сликарством, приказујући свакодневне призоре из селског живота. Његове жанр-слике одражавају љубав према народу и природи, али и осећање меланхолије и носталгије.
„СРБИ – Пре свачији сужњи но ичије слуге“ , Јован Дучић.
~Слика: „Херцеговачки бегунци „, Урош Предић. pic.twitter.com/vA3v3x4ZiM
— MilanSremac (@MilanSremac) October 7, 2019
Умро је 1953. године у Београду, у својој 96. години, као најстарији српски сликар. Према сопственој жељи сахрањен је у Орловату. И у дубокој старости био је пун радне енергије и ведрине. Неколико месеци пре смрти пео се на столицу да ређа неке слике у свом атељеу, пао је и том приликом се повредио, од тога се никада није потпуно опоравио и убрзо је умро.
