Оснивачка скупштина Европског пчеларског савеза (ЕБА), биће одржана у суботу, 10. фебруара у Београду, објавио је Савез пчеларских организација Србије (СПОС).
Оснивачка скупштина Европског пчеларског савеза (ЕБА), одржаће се у Београду 10. фебруара 2024. године у 15 сати у Свечаној сали Управне зграде Београдског сајма.
Своје присуство на Оснивачкој скупштини потврдили су представници савеза и удружења који су приступили ЕБА и то из Словеније, Мађарске, Пољске, Немачке, Румуније, Бугарске, Грчке, Украјине, Литваније, Малте, Ирске, Велике Британије, Италије, Србије, Северне Македоније, Црне Горе, Републике Српске…
Своје присуство на Оснивачкој Скупштини потврдили су господин Еллманн Торстен – председник Деутсцхер Имкербунд е.В. из Немачке као представник свих пчелара Германског говорног подручја, господин Георги Тодоров Тyутyундзхиев из Бугарске и господин Андрии Базхyн из Украјине, који ће као посматрачи присуствовати Оснивачкој скупштини и након њеног завршетка донети одлуку о приступању.
Очекује се да ће седиште ЕБА бити установљено на територији ЕУ, где ће се водити највећа борба за права пчелара и потрошача.
Европски пчеларски савез ће активно сарађивати са свим пчеларским организацијама у Европи, уз подржавање свих активности Светске пчеларске федерације “Апимондија”, на унапређењу пчеларства, уз указивање на локалне европске проблеме које морамо да решавамо на локалном европском нивоу.
Пчеларство у Србији има дугу историју и традицију, а данас је једна од најпрофитабилнијих грана пољопривреде. У Србији постоји велики медоносни потенцијал, због разноврсности биљног света и климатских услова. Пчеларство у Србији се одвија на различитим нивоима: од хоби пчеларства до професионалног пчеларства са великим бројем кошница и савременом опремом.
Производња меда у Србији варира од године до године, у зависности од временских услова и цветања биљака. Процењује се да је у 2022. години произведено око 14 хиљада тона меда, што је значајан пораст у односу на претходну годину када је произведено око 7 хиљада тона меда. Најзаступљеније врсте меда у Србији су багремов, сунцокретов, ливадски и шумски мед. Мед из Србије је високог квалитета и цењен на домаћем и страном тржишту. Извоз меда из Србије је у порасту и достигао је вредност од око 14 милиона долара 2023. године.
Пчеларство у Србији има велики значај не само за производњу пчелињих производа, него и за очување биодиверзитета и повећавање приноса пољопривредних култура. Пчеле су најважнији опрашивачи биљака и доприносе повећавању квалитета и количине плодова. Претпоставља се да пчеле сваке године опрашивањем повећавају приносе у ратарству, воћарству и повртарству за 148 милиона евра.
Пчеларство у Србији се сусреће с разним изазовима и проблемима, као што су болести и штеточине пчела, недостатак пасних површина, неконтролисан увоз меда ниског квалитета, ниска потрошачка свест о предностима меда, неразвиjена инфраструктура и логистика, недовољна организованост и образовање пчелара итд. Због тога је потребно да се пчеларству посвети већа пажња и подршка од стране државе, локалних самоуправа, стручних институција, удружења пчелара и других заинтересованих структура. Потребно је улагати у едукацију, иновације, квалитет, заштиту, промоцију и развој пчеларства као стратешке гране пољопривреде.
Пчеларство у Србији има велики потенцијал за развој и унапређење. Пчеларство је делатност која приноси вишеструке користи за пољопривреду, екологију, здравље, економију и друштво. Пчеларство је и начин очувања традиције, културе и идентитета народа. Пчеларство је и изазов за свакога ко жели да се бави једном од најлепших и најплеменитијих делатности на свету.
