Парох пакрачки Игор Карановић, пореклом из Новог Града у Републици Српској, прошле године је у црквеним књигама евидентирао 49 опела и два крштења деце.
Ови подаци су најјаснији оквир за слику западне Славоније у садашње време и статуса Срба на том подручју.
„Тај тренд се наставља. Мало је кршења, венчања готово и нема, све се своди на опела и понеки парастос. То је наш реални живот. На литургију долази пет до десет душа, већином старијих“, испричао нам је парох који је у ову средину дошао пре две године.
Претходно је службовао у Банату, у општини Ковачица, у селу Дебељача.
У том месту било је 70 одсто парохијана пореклом из западне Славоније, са подручја Воћина, Слатине, Славонског Брода, Липика, Пакраца…
Када су се стекли услове, узели су хрватске пасоше и отишли да раде у Немачку, Аустрију, Италију и друге земље Европске уније, пишу Независне новине.
Током једне богослужбене године, сведочи парох Карановић, у пакрачкој парохији гаси се просечно 40 домаћинстава.
Дешава се често да потомци, синови и кћерке, који су се разишли по целом свету, не успевају доћи на сахране родитеља.
Те куће се после продају за скромне износе новца.
„У селима Бранешци и Крагуј близу Пакраца, за седам до осам хиљада евра могуће је купити овећу и уређену кућу са окућницом. Село Кусоње има 54 српска домаћинства. Од тога, улазим у тридесетак да бих осветио богојављенску воду. Остале куће су закључане. Домаћини зимују у Србији или Српској, враћају се у априлу или мају. У своме селу бораве до јесени и опет све укруг.“
То је тешка и погубна реалност живота српског становништва у западној Славонији, у пакрачким селима Поповци, Кричке, Стрежевица и околини.
Парох Карановић каже да Срби морају памтити своје страдање, али и праштати, темељећи живот на Христу и сведочећи да је крв мученика семе за нове Хришћане.
Сведок „Олује“
Свако од парохијана носи тешке и непреболне ожиљке рата, разарања и страха.
То најбоље разуме парох Карановић који је, као дечак од 12 година, из породичне куће у Новом Граду гледао апокалиптичне сцене, када је страдални српски народ са простора Републике Српске Крајине бежао ка слободној српској територији, током хрватске „Олује“. Тада је за четири дана протерано 200.000, а убијено 3.000 Срба са Баније, Кордуна, Like, Далмације…
„Ове библијске сцене страдања нашег народа дубоко су остале урезане у моме памћењу, прекинуле моје детињство, заувек променивши мој живот“, каже овај харизматични парох, омиљен међу својим народом.
Свештеничка лоза
Карановићи су чувена свештеничка породица из Новог Града.
Више генерација предака Игора Карановића су свештеници, почев од 1750. године па све до Другог светског рата.
Владика Сегије (Карановић) објавио је књигу „Карановићи, благородна свештеничка лоза“.
„И своју децу, кћерке Јелисавету и Џастину и сина Георгија“, каже парох Карановић, „често водим у свој родни крај, у Нови Град, у Сводну и Бушевић, одакле подстичу моји покојни родитељи.“
