Презвитер Оливер Суботић је рођен 24. фебруара 1977. године у Новој Вароши, граду у западној Србији. Од малена је показивао велику страст за борилачке вештине и рачунарство. Тренирао је карате и реални аикидо, а занимао се за рачунарску графику и анимацију. Одрастање уз баку и деку и посета селу, по његовим речима је било пресудно у формирању његове личности. Завршио је основну школу и гимназију у свом родном граду, а потом се уписао на Факултет организационих наука у Београду, на смеру за информационе технологије. Мислио је да ће то бити његов животни позив, али живот је непредвидљив. Господ призива своје пастире на пут, јер „чудни су путеви Господњи и стазе Његове“.
Наиме, крајем деведесетих година, он се упознао са православном духовношћу, читајући дела Светих Отаца Цркве. Тада је осетио да је нашао свој прави пут и сврху у животу. У Христовом васкрсењу и његовим светитељима, он је пронашао одговор на сва своја питања и дилеме и од тада неуморно служи Господу. Одлучио је да се посвети служби Цркве и да студира теологију. Упоредно са студијама на ФОН-у, он је уписао и Православни богословски факултет у Београду. Дипломирао је на оба факултета, а потом и магистрирао на ПБФ и докторирао из области социологије.
Поред студирања, он је радио и као предавач и стручни сарадник на разним институцијама. Неколико година је предавао компјутерску графику и анимацију на Вишој електротехничкој школи у Београду. Затим је радио као информатичар на Православном богословском факултету. Такође, он је био и вероучитељ у двема београдским гимназијама.
У чин ђакона је рукоположен 2008. године од стране митрополита Амфилохија у Српској Патријаршији. У чин презвитера је рукоположен на Богојављење 2011. године од стране патријарха српског Г. Иринеја и постављен за пароха новоосноване пете жарковачке парохије, на којој је службовао девет година. Од 2020. године, одлуком патријарха српског Иринеја, прелази у храм Светог Александра Невског на Дорћолу.
Од стране Светог Архијерејског Синода СПЦ je крајем 2007. године постављен за главног и одговорног уредника часописа Православни мисионар, званичног мисионарског гласила за младе. Од тог времена, његово поље делатности, поред парохијских дужности, је и мисија Српске Православне Цркве. Оснивањем Центра за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско-карловачкој постављен је за његовог првог управника (2008) и на том месту је остао пошто је Центар пребачен под директну синодску управу (до 2015). Био је стални члан Катихетског одбора Архиепископије задужен за унапређење квалитета верске наставе у београдским гимназијама (2008-2014). По оснивању Мисионарског одељења СПЦ (2014) постављен је на место заменика мандатног члана Светог Архијерејског Синода који је задужен за праћење рада тог синодалног мисионарског тела. Непосредно по покретању синодског Програма духовног вођења тренера борилачких вештина (2016) именован је, уз о. Војислава Билбију, за координатора тог мисионарског пројекта.
Отац Оливер је аутор бројних књига и научних радова. Бави се занимљивим технолошким темама. Његова најновија књига носи назив „Дигитални Рубикон“, представља низ битних тема за појединца и друштво. Свештеник Суботић са научне тачке гледишта коментарише технолошки напредак, утицај на друштво, трансхуманизма ко контраверзнога идеололошког правца. Каква су нам све искушење? Како да останемо слободни у поробљеном свету? Која је могућност дигиталног напредовања човечанства и по коју цену? Све су то питања блиска савременом човеку на која свештеник, али и научни радник презвитер Суботић даје одговоре.
Погледајте читаву епизоду нашег подкаста у којој је гост Отац Оливер Суботић:
