Стопића пећина је речна пећина на подручју Златибора, која се налази између села Трнава и Рожанства, на десној обали реке Приштевице. Она је једна од најзнаменитијих и најприступачнијих пећина у Србији, која привлачи многобројне посетиоце својим природним лепотама и спелеолошким обележјима. Стопића пећина има величанствени улазни отвор, који је висок 18 метара и широк између 30 и 40 метара. Кроз пећину протиче Трнавски поток, који је обликовао пет целина: Светла дворана, Тамна дворана, Велика сала са кадама, Канал са кадама и Речни канал. Пећина је дугачка 1.691,5 метара, а површине је око 7.911,5 квадратних метара. Настала је у кречњачком слоју који датира из периода триаса и дебео је преко 100 метара. Стопића пећина је позната по својим бигреним кадама, које су велике и дубоке базенчићи напуњени водом, који су настали одлагањем калцијум-карбоната из воде. Неке од када су дубоке и до седам метара. Поред када, у пећини су присутни и други пећински украси, као што су сталактити, сталагмити, сталагнати и колоне.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Неки од њих личе на разне животиње или предмете. У пећини живи и неколико ендемичних врста животиња, као што су планински речни рак и троглобитна хидра. Стопића пећина је заштићена као споменик природе од изузетног значаја за Републику Србију.
Стопића пећина је први пут поменута у научним записима почетком 20. века, а наш славни геолог Јован Цвијић је обавио прва истраживања овог пећинског комплекса између 1909. и 1913. године. Стопића пећина је посебно вредна због својих бигрених када, које су јединствене по свом облику и величини, као и због својих ретких биљних и животињских врста које насељавају пећину. Зато је она 2005. године проглашена за споменик природе од изузетног значаја и стављена под заштиту државе. Од 2009. године, пећина је отворена за јавност и постала једна од најпосећенијих туристичких атракција на Златибору.
Стопића пећина се састоји од неколико дворана, од којих је најпознатија Светла дворана, која се налази на самом улазу у пећину. Она има површину од 2.800 квадратних метара и дугачка је 76 метара. У овој дворани се налази и занимљив феномен звани „Псеће гробље“, где су пронађени остаци неких животиња које су упале у пећину кроз отвор на таваници. Ова дворана је и место где се налазе прелепе бигрене каде, које су напуњене водом која долази из Канала са кадама. Кад су каде пуне, вода се прелива преко њих и ствара невероватан призор.
Стопића пећина још није потпуно истражена, а њен целини систем су успели да пронађу само чешки спелеолози 1983. и 1984. године. Она крије много тајни и лепота, а свакако представља вредно природно благо Србије. Пећина са кадама је једна од најзанимљивијих атракција у Србији. Она се налази у Сале са кадама, која има 30 метара дужине и 450 метара квадратних површине. У овој сали се могу видети разнолики пећински украси, али и јединствене бигрене каде, које су реткост у Европи. Бигрене каде су настале од калцијум карбоната, који се таложио из воде која протиче кроз пећину. Вода долази из Канала са кадама, где се атмосферске воде просечу кроз кречњачке стене. Кад је вода обилна, она попуњава каде и прелива се преко њих, стварајући леп и необичан призор. Она је уређена за туритичке обиласке и отворена за посетиоце 2009. године. У близини пећине постоји паркинг, билетарница, сувенирница и стаза за одмор.
