Храм Свете Тројице, познат и као Руска црква, представља значајан споменик руске православне културе и духовности у Београду. Своје постојање дугује руској емиграцији која је избегла од комунистичког режима после октобарске револуције 1917. године. Подигнут је 1924. године, архитекта је био чувени Валерије Сташевски.
Храм је финансиран добровољним прилозима руске емиграције која је била дубоко верујућа и утврђена у православљу. Црква је изграђена на плацу у Таковској улици, број 4. Освештана је 22. октобра 1925. године. У темеље храма унесени су грумени земље из Русије, а унутар цркве налази се гроб руског генерала Врангела, вође царских снага против бољшевика. Гроб генерала Врангела је имао посебан значај за целокупну миграцију и антикомунистички покрет Русије.
Изградња и настанак
Ова црква не само да је значајна као верски објекат везан за руску емиграцију тога периода него је и била место окупљања Руса. Њен значај се огледа и у богатој ризници икона и застава императорске Русије, међу којима су се налазиле и војне заставе Наполеона и Турака, које су као ратни плен руске војске биле изложене у цркви. Ове заставе су, међутим, 1944. године враћене у Русију.
Храм Свете Тројице је грађен у духу руске сакралне архитектуре и представља типичан пример таквог стилског израза. Са својим конструктивним склопом и декоративном естетиком, подражава контекстуални приступ пројектовања, укључујући и амбијент подно Цркве Светог Марка.
Фрескодекорација унутар храма је дело чувеног зографа барона Николе Мајендорфе, приноси храму не само религиозну значајност, већ и уметничку. Барон Мајендорф, често сарађујући са руским архитектама, оставио је неизбрисив печат на изради фресака у овом величанственом духовном бисеру.
Осликавање фресака Храма Свете Тројице приликом реконструкције изведено је под руководством надалеко чувеног уметника из Русије Николаја Мухина, који је већ стекао славу уметника заслужног за украшавање сводова Храма Светог Саве на Врачару. Рад на реконструкцији овог руског верског здања започет је две деценије након Другог светског рата, током којег живела и опстала упркос тешкој ситуацији на територији Србије. Ова реконструкција представља значајан подвиг, обзиром на оштећења Руске цркве након НАТО агресије на Србију.
У ноћи када је погођена РТС, Храм Свете Тројице је, захваљујући близини Дечјег позоришта „Душко Радовић“, остао на свом месту, мада је претрпео велика оштећења. Свештеник Тарасјев се сећа тог периода и напора уклањања рушевина и делова људских тела који су погинули током напада на РТС, а чему је лично присуствовао. Упркос изазовима, све светиње у цркви су сачуване, што је било крајње важно за опстанак овога историјског и духовног наслеђа.
Божићни обичаји
Божићна служба је била посебно свечана, храм је био испуњен на радост малишана, али и ових старих сви су заједно уз хор певали богобојажљиве песмице.
Свештеник Виталије Тарасјев је предводио свечану литургију на празник рођења Господа Исуса Христа. Свим верницима је честитао у пар наврата радосним покликом:
С Рождеством Христовым
Атмосфера је била свечана, испуњена радошћу. Након завршетка богослужења, верници су се остали у цркви, делећи радост и празнично расположење. Цела руска верујућа заједница је за тај дан била окупана у светлу традиције и људске топлоте, савршено одајући дух Божића у овој светињи.
Након Божића, руски православци улазе у период од 12 најрадоснијих дана у години – „Свјатки“, што буквално значи „свети дани“. Ово време је испуњено љубављу и радошћу, обележено бројним добротворним приходима, посетама породици и пријатељима, чиновима милосрђа и добрих дела. Током Свјатки периода, традиционалне божићне и духовне песме напуњавају домове, а верници посвећују време црквеним службама. Ово је време када Руси који су православци проживљавају дух блискости и дељења радости са свима који их окружују.
Светиње у храму
Издвајају се четири посебно значајне светиње у Руској цркви. Икона Блажене Матроне је дар руског патријарха Кирила 2007. године. Део вуненог шала царевића Алексеја, који су му исплеле сестре, донела је руска породица из Аустралије за славу 2012. године. Икона Блажене Ксеније Петроградске, као и икона Богородице Достојно јест, која је поклоњена 2013. године за време посете патријарха Иринеја Руској православној цркви, представљају богатство овог сакралног објекта. Њихово присуство обогаћује верску и културну баштину Руске цркве у Београду, што чини Храм Свете Тројице не само знаменитим објектом, већ и значајном тачком спајања два народа и чувања њиховог заједничког наслеђа.
Храм Свете Тројице, стојећи као свети темељ руске верске и културне баштине у срцу Београда, прилаже се као важан симбол спајања два народа и чувања наслеђа које носи са собом. Руска црква данас представља центар верске и културне активности за руску заједницу у Београду. Људи који долазе на богослужења могу уживати у литургијама служеним на црквенословенском језику. Храм такође има и хор од 12 чланова који својим анђелским појањем улепшавају службе. Недељом, после литургије, деца се окупљају на часовима веронауке, а такође постоји и хор и ликовна секција за најмлађе, обликована радом са најмлађим члановима цркве.
