Иако је фудбал, сам по себи, довољно леп, велика ривалства су додавала додатни зачин кроз читаву историју ове игре.
Пеле или Марадона, Буфон или Касиљас, Дел Пјеро или Тоти, Џерард или Лампард, Рој Кин – Патрик Вијера… И тако у недоглед. Једно од највећих, ако не и највеће, јесте Лео Меси – Кристијано Роналдо.
Аргентинац и Португалац су делили исту еру, исте циљеве и исте амбиције. Свет ће се заувек свађати ко је (био) бољи, и сви ће бити у праву, ма шта рекли.
Како време буде пролазило, приче и расправе о овом ривалству ће бити још жустрије и занимљивије.
Срећом, постоје и људи који нису желели да троше сада драгоцено време на ове дебате, већ су се потрудили да подаре фудбалском свету још један дуел двојице великана – „последњи плес“.
За фебруар је заказан и нови дуел двојице најбољих фудбалера 21. века – Роналдов Ел Наср ће угостити Месијев Интер из Мајамија у Ријаду.
Меси (36) и Роналдо (38) су до сада 36 пута играли један против другог. Од 2005. године, Меси и Роналдо су освојили чак 13 Златних лопти – Аргентинац осам, Португалац пет.
Све се врти око новца
Саудијска Арабија се протеклог лета показала као ново и атрактивно тржиште, на којем се не пита за цену.
Умало је Меси завршио тамо, али се одлучио за сунчани Мајами.
Ипак, ни раздаљине ни идеологије нису препрека када је у питању – новац.
Наивно и романтично би било помислити да се „последњи плес“ организује због фудбала и гледалаца.
Сасвим је јасно да паре играју главну улогу.
Зарадиће и Меси и Роналдо, а и „саучесници“ у овој представи, а пре свега зарадиће клубови.
Ел Наср ће још мало добити на популарности, самим тим и саудијски фудбал и читав пројекат, а исто тако и Интер из Мајамија, као и амерички фудбал који никако да се пробије код домаће публике.
Иако знамо да је новац значајан фактор, не постоји особа која се не радује новом дуелу великана светског фудбала.
А највише, за светски фудбал, плаши одговор на питање – због чега се сви баш толико радују?
Фудбал полако остаје без идентитета
Свакако ће и у будућности бити ривалстава и такмичења, свађа и расправа, али се многи боје да ниједно неће бити као ово.
Никада у историји фудбала није било овако квалитетног а дуготрајног ривалства, играча чији је врхунац трајао више од једне деценије.
Модеран фудбал полако постаје „униформисан“. Играчи све више личе једни на друге. Идентитет једне „десетке“ је одавно угушен. Лепих потеза је све мање, а све више се фудбал своди на брзину и физичке предиспозиције.
И тако долазимо до тога да у данашњем фудбалу не би било места за једног Рикелмеа, Аимара, Роберта Бађа…
Меси и Роналдо нису последњи припадници тог старог фудбала, али жеља да се још једном ови ривали виде у директном дуелу – иако у позним фудбалским годинама и неатрактивним лигама – суптилно говори да са модерним фудбалом нешто и није баш како треба.
Фудбал је бизнис, фудбал је бржи, скупљи, али тиме постаје испразан и површан.
Често носталгија и жал за прошлим временима надјача разум, али у овом случају јасно показују да модеран фудбал није баш по мери обичног човека, пошто полако гуши све оно људско у игри.
