Задужбина краља Милутина, подигнута 1306, црква Богородице Љевишке у Призрену последња је у низу мета у покушају прекрајања историје.
Овог пута нашла се на удару листа Kоха диторе у којем се оспорава њена историја.
У тексту загребачког аутор Агон Реја, докторанта на Универзитету у Загребу, тврди се да је једна од највећих светиња Српског народа изграђена на темељима паганског дарданског светилишта, подигнута у част богиње Премте. Иде се и корак даље, Срби су названи окупаторима који су дошли у Призрен са „освајачима Немањићима“.
„Улога оваквих текстова јесте да обликује албанско јавно мњење и о томе се прилично далеко одмакло. У овом моменту не верујем да може да буде случај да Аљбин Kурти тражи присвајање верских објеката, али то је опасност за будућност, када би у неком моменту то могао да буде случај“, каже за Блиц Огњен Гогић, политички аналитичар.
Од присвајања цркве у Подујеву, преко премештања споменика са гробља у Приштини до називања Високих Дечана косовским манастиром присвајања својине СПЦ више није инцидент.
„То је циљ да се потврди косовска државност, али пре свега искључивањем српског народа и свега онога што потврђује да је то српско и да је Kосово саставни део Србије. Дошла је на ред СПЦ, као један кохезиони фактор не само на Kосову, него на Балкану у целини, и то се сад током посете патријарха Kосову и видело колико то значи“, каже Зоран Миливојевић, каријерни дипломата.
Иако од међународних фактора не долазе конкретне оштре реакције, већ и блага, попут оне коју даје амерички амбасадор у Приштини, подршка оваквим идејама нема упориште у међународном праву.
„Ахтисаријев план који је пласирала међународна заједница је недвосмислено утврдило да мора да се поштују имовинска и верска права српских верника, тако да то никада не би нашло разумевање у међународној заједници. Ово подиже ниво значаја нашег отпора оним тенденцијама који воде ка дефакто признању и оним елементима Охридског споразума који иду у прилог овоме, говорим пре свега о тачки 4, која говори о приступању међународним организацијама, пре свега Унеска“, каже Миливојевић за Блиц.
Још једна од фактора власти у Приштини да присвоји српско наслеђе могао би да буде и економски, јер српски манастири на Kосову и Метохији представљају велики туристички потенцијал. Сам град Призрен и његове манастире годишње посети више десетина хиљада људи и православних ходочасника из целог света.
