Становништво Србије броји око 6,6 милиона људи, а по површини је мања од било које од 17 области Казахстана. Ипак, тешко је у свету пронаћи тако малу земљу која је успешнија у тимским спортовима од Србије. Домаћа првенства у Србији нису нарочито јака, а најбољи спортисти одлазе у иностранство чим им се укаже прилика. Али када је реч о репрезентацији, сви су спремни да играју за национални тим.
Резултати Србије у тимским спортовима у последњих 20 година:
Мушка кошаркашка репрезентација: сребро на ОИ 2016, бронза на ОИ 2024, сребро на СП
Никола Јокић се сматра најбољим кошаркашем на свету.
Женска кошаркашка репрезентација: бронза на ОИ 2016.
Мушка одбојкашка репрезентација: бронза на СП 2010.
Женска одбојкашка репрезентација: сребро на ОИ 2016, светски шампиони 2018. и 2022.
Тијана Бошковић је једна од најбољих одбојкашица на свету.
Мушка ватерполо репрезентација: злато на ОИ 2016, 2020, 2024, бронза на ОИ 2008, 2012.
Фудбалска репрезентација Србије није освојила медаље на великим турнирима, али је пропустила само једно Светско првенство у последњих 20 година.
Главни тренер женског одбојкашког клуба „Жетису“, Марко Гршић, у разговору за sportarena.kz открио је тајну менталитета српских спортиста и како изгледа селекција младих талената у Србији.
„Србија је прави расадник спортских талената. Упркос томе што је мала земља са релативно слабим домаћим клубовима, репрезентације су јаке јер многи врхунски играчи наступају у иностранству“, каже Гршић.
„На то утиче више фактора. Један је свакако генетика, јер Срби физички одговарају за спортове попут кошарке, одбојке, ватерпола и фудбала. Али, да не буде погрешно схваћено – ми у Србији се не оптерећујемо традицијама и величином других земаља, већ верујемо да можемо да их победимо. Без обзира на све, идемо на победу. Истовремено, имамо и ману – понекад потценимо слабијег противника (смех).“
Менталитет победника се ствара на улици
„У Србији је нормално да се на улици игра кошарка, одбојка, фудбал, рукомет. То је спонтано. За ове спортове потребни су само лопта и терен. На пример, у сваком парку у Србији постоји кошаркашки терен. И замислите – само два коша, а нас 30. Играмо три на три. Ако хоћеш да играш, мораш да победиш. Само победници остају у игри. Тако се од малих ногу гради менталитет победника.“
