Саобраћајне несреће које су десиле само последњих дана заправо су само још један показатељ заиста лоше статистике када је реч о безбедности у саобраћају. Како је након погибије трочлане породице на Новом Београду саопштено из Агенције за безбедност саобраћаја, од почетка ове године, на путевима у Србији погинуло је 390 особа, док је повређених у удесима било чак 15.320.
И прошле година, бројке су биле црне. Како је почетком године саопштено из Министарства унутрашњих послова, у 2014. су се на путевима у Србији догодиле 31.922 саобраћајне несреће.
Прецизније, то су подаци за период од 1. јануара до 29. децембра 2024. године. У овим удесима, погинула је 501 особа, док је повређено било 18.807 особа.
Прелиминарни подаци Европске комисије (ЕК) за 2024. незнатно се разликују. Према тим подацима, у Србији је у 2024. години погинуло укупно 514 особа, што би било 78 особа на милион становника.
У односу на 2023, показују подаци ЕК, у Србији је прошле године, посматрајући апсолутне бројеве, погинулих у удесима је било два одсто више.
На дну Европе по безбедности
У 2024. години, 19.940 је погинуло у саобраћајним несрећама широм Европске уније (ЕУ), показују подаци које је ЕК недавно објавила. То представља смањење од 2 одсто у поређењу са 2023. годином.
Када се посматра број погинулих на милион становника, европски просек је 45 – далеко мање од 78 погинулих у српској статистици. Заправо, поред Србије, ситуација је подједнако лоша у Румунији, где је такође 78 погинулих на милион становника. При дну лествице безбедности саобраћаја је и Бугарска – са 74 погинулих.
С друге стране, најмања стопа погинулих у саобраћајним несрећама је у Норвешкој – 16 на милиона становника. Следе Шведска (20) и Малта (21).
У појединим државама ЕУ такође је дошло до побољшања на овом пољу. Конкретно, Луксембург је број погинулих за годину дана смањио за 31 одсто, мада треба имати у виду да је број саобраћајних несрећа у овој држави свакако мали – укупно 18, односно 27 на милион становника. Број погинулих смањиле су и Литванија (22 одсто) и Аустрија (13), али су оне свакако имале мањи број погинулих у удесима од европског просека.
Како до боље статистике?
Дамир Окановић из Комитета за безбедност у саобраћају подсећа да је, не тако давно, 2023. године, Влада усвојила Стратегију безбедности саобраћаја и Акциони план за њено спровођење, у чијој је изради учествовао велики број стручњака.
“Тај Акциони план садржи 248 мера, које за циљ имају да се до 2030. преполови број погинулих у саобраћајним несрећама, те да Србија буде у 10 најбезбеднијих држава у Европи. Међутим, број погинулих се повећава, а то је тако јер се ове мере не примењују, а и оне које су се примениле, или нису у потпуности, или нису у одговарајућем року”, каже Окановић за Нову економију.
Он наглашава да ниједан удес није случајност, те да сваки може да се објасни.
“Три фактора која утичу на удес су небезбедан пут, небезбедно возило или небезбедно понашање учесника у саобраћају. Самим тим, удеси и смртни исходи у њима се смањују тако што утичете на те сегменте – возила треба да буду безбеднија, исто као и путеви, рецимо са бољим августима, сигнализацијом или оградом, али мора да се ради на решавању небезбедног понашања учесника у саобраћају, што је код нас најпроблематичније. Треба, наравно, образовати становништво, а ту су и репресивне мере (контроле и казне), које служе када та едукација није довољна. Међутим, када до удеса и дође, о томе да су потребне казне најгласније говоре они који нису одрадили свој део посла, односно нису применили мере из Акционог плана”, прича Окановић.
Саговорник Нове економије истиче да смо због тог неделовања институција у 2024. имали пораст погинулих по глави становника у односу на 2023.
“То је било и више него 2014. За тих десет година је толико тога могло да се уради. Тада су горе од нас биле Пољска, Литванија и Летонија, али су оне драстично поправиле своју статистику и смањили удесе са смртним исходом. Сада смо ми најгори, а тек нешто боље од нас су Румунија и Бугарска”, закључује Окановић.
Возила градског превоза у удесима
Све су чешће вести да су у саобраћајним несрећама учествовала и возила Градској саобраћајног предузећа (ГСП). Ове године, једна особа је и погинула након што ју је ударио градски аутобус.
Иван Банковић, саобраћајни инжењер и председник Синдиката ГСП „Центар”, каже за Нову економију да су се од почетка године, па до краја септембра, догодиле 952 несреће у којима је учествовало возило ГСП-а. Од тога, у 259 случајева, крив је био возач, а у свим осталим случајевима неки други учесник у саобраћају.
“Када кажемо да је кривица возача, то значи да он, примера ради, креће на условно зелено, не кочи на време и слично, не значи нужно да увек вози пребрзо. Најсклонији удесима су, очекивано, возачи са најмање стажа, мање од пет година возачког искуства, па они са пет до 10 година. Мање удеса има када возач има између 10 и 20 година стажа, а најмање када возачи возе по 20 или 30 година, односно када су најискуснији”, закључује Банковић.
