Одгајивачи оваца у Србији све теже налазе начин да обезбеде добробит својим стадима током летњих месеци. Велике врућине, недостатак свеже траве и незаинтересованост тржишта за вуну и млеко доводе у питање исплативост овачарства, док цене јагњади бележе значајан пад.
Поређење са другим гранама сточарства
Миле Новаковић, новинар и познавалац сточарских прилика, пренео да су произвођачи у подређеном положају у односу на узгајиваче јунади и товних свиња.
Док цена живе мере за јунад достиже 440 динара по килограму, а товне свиње имају уговорену цену од 245 динара, јагњад се тренутно продају за свега 450 динара по килограму – што је осетан пад у односу на зимски период када је цена износила 600 до 650 динара.
Све мање прихода, све више проблема
„Ништа се не искоришћава – вуну бацаш, кожу бацаш, млеко се не тражи. Само од јагњади имамо приход, а и то је све мање“, каже овчар из села Надаљ.
Он додаје да су овце изложене тешким условима јер су стално на отвореном, без природног заклона, чак и у најтоплијем делу дана. „Зими и лети су напољу. И јагње се вани.“
Високе температуре додатно угрожавају производњу
Проблеми се не завршавају на тржишту. Високе температуре и суша додатно компликују свакодневну испашу. Нема довољно свеже траве, а проналажење хладовине постаје све тежи задатак.
Овчарство на ивици одрживости
Сви ови фактори указују на то да је положај овчара у Србији сложен и неизвесан. Без системске подршке и већег откупног интересовања за вуну и млеко, ова грана сточарства може се наћи на ивици одрживости.
Потребно је размотрити конкретне мере за помоћ произвођачима – од финансијских подстицаја до боље тржишне регулације – како би се очувала традиција и економски значај овачарства у домаћој пољопривреди.
