Ракета-носач „ангара А5“ са горњим степеном „Орион“ и пробним теретом лансирана је са платформе 1А космодрома „Восточни“ тачно у подне по руском времену.
За око 12 и по минута, горњи степен „Ориона“ са пробним теретом ће се одвојити од трећег степена „ангара“ и наставити да га убацује у циљну орбиту.
Првобитно је лансирање ракете било заказано за уторак у 12 часова по московском времену, али лансирање је отказано.
Лансирна ракета може да носи терет од више од 20 тона у орбиту, и полазна је тачка за планове Русије да изгради нову свемирску станицу у наредним годинама.
Како је раније рекао шеф „Роскосмоса“ Јуриј Борисов, отказивање је узроковано кваром система за надопуњавање резервоара оксидатора централне јединице.
Лансирање је затим одложено за среду у подне, међутим ни тада се није одржало.
Према речима Борисова, примљена је команда за отказивање због квара у систему контроле покретања мотора.
Шеф Роскосмоса је тада уверио да није дошло до неповратних процеса који захтевају демонтажу ракете, да су трансфери из техничких разлога уобичајена појава за програмере, а тренутна фаза тестирања је усмерена на идентификацију таквих нијанси.
Наиме, ово лансирање постало је прво лансирање „ангара“ са Восточног, а заједно са њим, почела су и тестирања дизајна лета космичког ракетног комплекса „Амур“, који укључује и саму ракету-носач и инфраструктуру космодрома.
Оси, тога, током лансирања биће тестиран горњи степен „Ориона“, за који је овај лет такође био први.
О ракетама „ангара“
„Ангара“ је породица руских ракета-носача од лаке до тешке класе. Њихово гориво користи керозин и течни кисеоник – еколошки прихватљиве компоненте, за разлику од горива „протон-М“, које ће „ангара“ заменити у блиској будућности.
Претпоставља се да ће се поред основног тешког „ангара-А5“ (лансирна тежина око 773 тоне, носивост – до 24,5 тона у ниску Земљину орбиту), модификације „ангара-А5М“ повећане носивости и „ангара-А5Б“, која је планирана, производити и са повратним првим, другим и трећим степеном на водоник.
Уз помоћ ракета ове породице, планирано је лансирање сателита у ниску орбиту Земље (на пример, орбитална опсерваторија „Спектр-УВ“), један број модула перспективне руске орбиталне станице, као и транспортни брод нове генерације (ПТК НП), који ће допремити посаде на станицу.