Разиђе се она тмина црна, српско сунце засја с неба плава, весео се усклик свуд’ заори: „Само слога Србина спасава!“ Поново је опет заблистала међу браћом слога, љубав права. Усхићењем Србин кличе сада: „Само слога Србина спасава!“, родољубиви су стихови српског песника са Цетиња Ђура Перовића, које је објавио „Глас Црногорца“ 1889. године.
Цетињски лист објављивањем стихова даровитог песника који је у том периоду руководио штампаријом Црнојевића, позвао је на слогу српског народа која, како је Ђуро Перовић поручио својом песмом, једина може да уклони црну тмину и да учини да на небу сија српско сунце.
Само слога Србина спасава
Разиђе се она тмина црна,
Српско сунце засја с неба плава,
Весео се усклик свуд’ заори:
„Само слога Србина спасава!“Поново је опет заблистала,
Међу браћом: слога, љубав права,
Усхићењем Србин кличе сада:
„Само слога Србина спасава!“Друге птице у заносном лету
Вију с’ изнад србијанских глава,
Слушајући гдје се громко ори:
„Само слога Србина спасава!“На обзорју српском помаља се
У свечаном руху, стара слава,
Сусрети је Србе, са ускликом:
„Само слога Србина спасава!“
