Здраве шуме су од виталног значаја за све аспекте здраве планете, од средстава за живот и исхрану до биодиверзитета и заштите животне средине, саопштио је Форум Уједињених нација о шумама поводом обележавања Међународног дана шума.
Очување и одрживо коришћење шума један је од најбољих начина да се очува природа на планети, као и здравље људи. Ипак, овај драгоцени природни ресурс је критично је угрожен.
Међународни дан шума се обележава сваког 21. марта, од 2012, а ове године је у фокусу позитивни утицај шумских екосистема на људско здравље.
Здраве шуме су такође кључне у борби против климатских промена, као и за допринос просперитету садашњих и будућих генерација, истичу у Форуму УН-а о шумама (UNFF).
Заштита шума је заштита благостања људи
Шуме су изузетно значајне за смањење сиромаштва и постизање циљева одрживог развоја, поручила је светска организација. Пречишћавају воду, чисте ваздух, хватају угљеник који би иначе одлазио у атмосферу и изазивао глобално загревање и обезбеђују храну и лекове.
Непроцењиве су за животну средину, привреду, друштво и здравље, шуме су угрожене због пожара, штеточина, суша и неконтролисане експлоатације и крчења, а они су досегли незабележене размере, упозорава UNFF.
Пошумљеност је неуједначена по регионима
Највећи губици бележе се у земљама у развоју, а у тропским крајевима индустријализација пољопривреде и прекомерно искоришћавање девастирају шумске екосистеме.
Прашуме Амазона и на Борнеу се углавном крче ради гајења индустријских житарица односно експанзије индустрије палминог уља. Велик део глобалне популације зависи од услуга екосистема омогућених богатством и здрављем шума. Од њих зависи живот и рад 1,6 милијарди људи, међу којима је и више од две хиљаде аутохтоних заједница, које у шуми проналазе средства за живот, лекове, гориво, храну и склониште.
Трећина светског становништва, 2,4 милијарде људи на планети, за припремање хране користи дрво и друге врсте биомасе.
И у развијеним земљама очување шума добија на важности. Међутим, до сада се показало да њима најбоље управљају староседелачке заједнице, јер су у већој, древној равнотежи са екосистемима.
Кључно је очувати шумске екосистеме
Шумски екосистеми апсорбују нето 7,6 милијарди метричких тона угљен-диоксида годишње, наводи организација „Global Witness“. Једанаест процената глобалних емисија гасова стаклене баште приписано је крчењу и деградацији шума, које умањују капацитете за складиштење угљеника.
Шуме заузимају око једне трећине копна на планети, а удео се смањује. Од 1960. до 2019. године је нестало 437,3 милиона хектара, док су у истом периоду засади и нове шуме заузели 355,6 милиона хектара.
Просек пошумљености по човеку је 1960. износио 1,4 хектара, а данас је пола хектара.
Шуме су станиште за 80% копнених врста биљака и животиња
По неким студијама, где је више вегетације има и више падавина. Преко 40 процената падавина на копну потиче од испаравања воде из биљака. За богате шумске екосистеме и прашуме нису није заслужна само влажност у тим подручјима, већ они одржавају влажност и друге услове за живот.
Бујне и здраве шуме стабилизују климу, повећавају падавине и смањују трајање сушних сезона. Проценат пошумљености у региону Највише површина под шумама има Русија, 815 милиона хектара, затим Бразил, 490, и Канада, 346 милиона хектара. У Европи највише шуме има Шведска, 28 милиона хектара, а следе Финска, са 22, и Шпанија, са 18 милиона хектара.
Највећи проценат у регији о којој извештава „Balkan Green Energy News“ имају Црна Гора и Словенија, по две трећине, што их сврстава међу најпошумљеније државе у Европи. Босна и Херцеговина има 43 процента територије покривене шумама, Северна Македонија око 40, Хрватска 34, а Србија 31 проценат.
Колико је Србије заиста под шумом?
Подаци су разнолики.
„Укупна површина под шумама у Србији је 39,1 одсто, што је изнад светског просека од 30 одсто, а у границама европског, који је 39 одсто“, наводе у Управи за шуме при Министарству пољопривреде Србије за BBC на српском.
Према резултатима пописа пољопривреде 2023, у Србији је 48,2 одсто мање површина под шумом него 2018. године, објавио је Републички завод за статистику.
Овај проценат се, међутим, односи на шуме које се налазе на пољопривредним газдинствима, јер су само оне биле под лупом статистичара.Становници и фирме који су власници шума, а немају регистровано пољопривредно газдинство, нису били обухваћени овим пописом.
„До значајног пада површине под шумом на газдинствима дошло је јер многе компаније које располажу шумама више не користе пољопривредно земљиште и самим тим се нису нашле на овом попису“, објашњавају статистичари разлику у процентима. Статистика показује и другачије податке о пошумљености – око 29 одсто, кажу из Републичког завода за BBC на српском.
Ћелава Војводина и шумовита Шумадија
Највише шума у Србији је на југу и истоку – 41 одсто територије у Шумадији, на западу око 37 одсто, у региону Београда 19 и у Војводини тек седам одсто тла под шумом, подаци су Републичког завода за статистику.
Проценат шумовитости се током векова и деценија значајно мењао, објашњавају у Управи за шуме Србије.
„На прелазу између 18. и 19. века, тадашња површина Србија била је скоро 80 одсто под шумама, да би према подацима из 1939. године пала на 17 одсто.
„Ратови, градња и крчење шума како би та места постала пољопривредно земљиште, главни су кривци за то“, кажу у Управи.
Тек после Другог светског рата, почело је пошумљавање земљишта, да би се дошло до садашњих 39 одсто, према подацима последње Националне инвентуре, пописа шума.
„Повећањем шумовитости у Србији ублажава се штетно дејство ефекта стаклене баште, производња кисеоника, пречишћавање загађеног ваздуха и обезбеђује се простор за одмор и рекреацију“, истичу у Управи за шуме.
Шумовитост Војводине би требало да буде дупло већа
Србија је средње пошумљена земља, објашњавају стручњаци.
Пошумљавање се врши сваке године, а дрвеће сади на необраслом шумском земљишту, и тамо где су болест и штеточина уништиле растиње, кажу у Управи за шуме.
Више је шума у приватном власништву, 58,3 одсто, а 41,7 одсто је у државној својини, наводи Јавно предузеће „Србијашуме“.
Земљиште у Војводини, на северу Србије, већином је пољопривредно, и шума нема много.
Ипак, током претходних десетак година, у Војводини је посађено око 2.500 хектара нових шума на државном и приватном земљишту, кажу из Покрета горана Новог Сада.
„Шуме највише нестају приликом експропријације земљишта за изградњу инфраструктурних пројеката, реституције, пренамене земљишта из шумског или пољопривредног у грађевинско.“
„На основу европског просека, оптимална шумовитост Војводине би требало да износи око 14 одсто“, двапут више него данас, наводи Покрет горана Новог Сада.
Крађе шума као огроман проблем
„Крађа шума је честа, нарочито на оним имањима која су запуштена и нико их не обилази.
„Ја, малтене, знам где се налази свако стабло, водим рачуна и то ће једног дана моја деца наследити“, каже Светозар Петровић.
Шумарско-ловна инспекција контролише државне шуме, указују у Министарству пољопривреде за BBC на српском.
„У 2023. поднето је 1.168 прекршајних пријава, привремено је одузето 6.364 метара кубних бесправно посеченог дрвета или стабала која су бесправно стављена у промет.“
Ипак, висина казни није ни приближна стварној вредности шума – не само финансијској.
„Не постоји веће богатство које ћу оставити деци од ове храстове шуме“, каже Светозар Петровић.
Више садње дрвећа и већа еколошка свест
Више садње дрвећа и већа еколошка свест су изузетно важни за очување наше планете и заштите животне средине. Ево неколико разлога зашто је то важно:
- Климатске промене: Дрвеће апсорбује угљен-диоксид из атмосфере, помажући у смањењу ефекта стаклене баште и глобалног загревања. Већа количина дрвећа може значајно допринети смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште.
- Биоразноликост: Шуме и друге природне станишта су дом за многе биљне и животињске врсте. Већа садња дрвећа значи више станишта за различите врсте, што помаже очувању биодиверзитета.
- Чишћење ваздуха: Дрвеће апсорбује различите загађујуће материје из ваздуха као што су азотни оксиди, сумпор-диоксид и честице прашине, чиме доприноси побољшању квалитета ваздуха.
- Заштита земљишта: Корење дрвећа спречава ерозију земљишта, што је важно за очување плодности тла и спречавање ерозије.
- Психолошки ефекти: Боравак у природи, окружење зеленилом, познато је да позитивно утиче на ментално здравље људи. Већа присутност дрвећа у градовима и урбаним срединама може допринети смањењу стреса и побољшању општег благостања.
Садњом дрвећа, садимо кисеоник за нас и наша будућа покољења.
Како бисте допринели овом циљу, можете се придружити локалним иницијативама за садњу дрвећа, подржати организације које се баве очувањем животне средине, смањити сопствену потрошњу ресурса, рециклирати и промовисати еколошки одрживе праксе у свакодневном животу. Такође је важно да се eдукују људи о значају еколошке свести како би се постигао већи ниво свести и бриге о очувању природе.
