Економски рат између Сједињених Америчких Држава и Народне Републике Кине, који је, може се рећи, започео за владе бившег председника Доналда Трампа подизањем царине на кинеску робу и забранама коришћења америчких патената кинеском гиганту „Хуавеј“, захуктава се последњих шест месеци.
Та ескалација, рецимо, огледа се у ускраћивању трансфера знања и коришћења америчких патената у области дизајна и израде чипова, као и опреме за њихову производњу.
Прети и потпуна забрана популарне кинеске апликације Тик-ток, која, мада се као и одбијање кинеских инвестиција у битну саобраћајну и телекомуникациону инфраструктуру правда безбедносним разлозима, има своје конкретне економске последице.
Но, више од те врсте трвења, дубоке последице по економију и живот грађана у тим земљама имао би прави оружани сукоб, од којег се од почетка руске интервенције у Украјини и посете председавајуће Доњег дома америчког парламента Ненси Пелоси Тајпеју у Источној Азији све више страхује.
Зато се намеће питање како би САД и Кина поднеле економску турбуленцију коју би евентуални судар њихових армија око Тајвана проузроковао.
Поставља се питање, зашто је Тајван толико важан? Једноставно, ова острвска држава је лидер у производњи микрочипова који су од крцијалне важности за будућност технологије наоружања.
Највећи део овог извоза је намењен Кини и Хонг Конгу, чак више од 50 одсто. Развио се посебан однос међузависности, у којем је кинеска технолошка индустрија зависна од микрочипова из Тајвана, а тајванска индустрија микрочипова зависи од извоза у Кину.
Рат око микрочипова
У сред тензија око трговинских рестрикција, пажљива анализа тендер докумената од стране Ројтерса открива причу у вези са набавком „Nvidia“ полупроводника од стране кинеских војних ентитета, државних АI истраживачких института и универзитета. Упркос строгим забранама које је САД наметнулa на извоз ових чипова у Кину, прецизна анализа јавно доступних докумената открива набавку мањих количина Nvidia полупроводника током протекле године.
Фокус ових куповина обухвата Nvidia А100 и моћније H100 чипове, који су се суочили са забранама извоза у Кину и Хонг Конг у септембру 2022. Чак и накнадни развој споријих А800 и H800 чипова од стране NVidie за кинеско тржиште наилазио је на забране у октобру исте године.
Значај графичких процесорских јединица (GPU) NVidie за рад на вештачкој интелигенцији, препознатљив по ефикасности у обради великих скупова података кључних за задатке машинског учења, истиче сталну потражњу за овим чиповима у Кини. Упркос новонасталим развојима производа компанија попут Huaweija, Реутерс-ова ревизија истиче недостатак одрживих алтернатива за кинеске фирме, с обзиром на то да је Nvidia држала значајан удео од 90% на тржишту AI чипова у Кини пре забрана.
Листа купаца укључује елитне универзитете и ентитете подложне америчким извозним рестрикцијама, попут Харбин Института за Технологију и Универзитета Електронских Наука и Технологије Кине. Против ових ентитета изнете су тврдње о умешаности у војне послове или повезаности са војним телима супротно националним интересима САД-а.
Занимљиво откриће је појава црног тржишта за забрањене чипове у Кини. Кинески продавци тврде да набављају вишак залиха путем различитих средстава, укључујући куповину од великих америчких фирми или увоз путем локално регистрованих компанија у местима попут Индије, Тајвана и Сингапура.
Nvidia, у одговору на ове догађаје, истиче своје поштовање према свим примењивим законима о контролама извоза и очекује исто и од својих купаца. Компанија тврди да ће било каква незаконита препродаја трећим странама наићи на брзу и одговарајућу реакцију. С друге стране, власти САД-а изражавају посвећеност затварању рупа у извозним рестрикцијама и ограничавању приступа чиповима јединица кинеских компанија изван Кине.
Међутим, стручњаци попут Chris Millera, професора на Туфтс Универзитету, упозоравају на нереална очекивања да ће рестрикције извоза бити непробојне. Основни изазов лежи у чиповима малих димензија који се лако кријумчаре.
САД и Кина су највећи трговински партнери
САД су дубоко повезане с Кином, својим највећим трговинским партнером, преко значајног увоза робе и услуга из Кине. Кина, с времена на време, постаје и највећи поверилац САД, задржавајући трилионе долара у америчким обвезницама, што додатно чини економске токове између ове две суперсиле неизмерно сложеним.
У сценарију рата на Тајвану, прекид снабдевања од стране Кине би озбиљно погодио САД, изазивајући несташице и нагло поскупљење разноврсних производа на америчком тржишту. Битно је напоменути да је дуготрајни тренд деиндустријализације у САД довео до смањења домаће производње, усмеравајући фокус ка финансијском сектору и услугама. Ова промена у структури економије додатно појачава рањивост земље на прекиде у глобалном ланцу снабдевања.
Уз то, евентуални рат би значио прекид куповине америчких државних обвезница од стране Кине. Ова ситуација би могла проузроковати значајан пад вредности државних обвезница, што би изазвало поремећаје на финансијским тржиштима. Кина би, као одговор, могла чак одлучити да распрода део свог америчког дуга, чиме би придонеле већем паду вредности долара.
Ове нагле промене у економском пејзажу би, највероватније, довела до озбиљног смањења потрошње становништва у САД. Влада би се суочила с притиском да смањи буџет, а могуће и да повећа порезе како би се носила с изазовима економске нестабилности изазване овим догађајем.
Мач са две оштрице
Ако САД успе да наметне широке санкције Кини због ситуације око Тајвана, то би могло резултирати значајним губицима на тржиштима за Кину.
Амерички увоз кинеске робе и услуга у 2022. износио је чак 537 милијарди долара, што би представљало огроман ударац за кинески извоз. Осим САД-а, Кина би могла изгубити приступ тржиштима ЕУ (укупни обим размене у 2022. износи 910 милијарди долара), Републике Кореје (312 милијарди у 2021.) и Јапана (311 милијарди у 2021.).
Такође, постоје додатни изазови с политичким односима Кине с Индијом. Деценијски територијални спорови и подршка Кине Пакистану створили су напетости с Индијом. Ова ситуација довела је до забране коришћења око 200 кинеских апликација у Индији након сукоба на Хималајима 2020. године, што указује на могућност да Индија искористи тренутну слабост Кине и ограничи своје тржиште за кинеске производе.
Уз то, евентуални рат око Тајвана би озбиљно пореметио поморске линије снабдевања и привремено затворио кинеске луке, што би имало озбиљне последице на тржиште енергената и хране. То би могло ограничити трговину чак и с пријатељски настројеним земљама, умањујући размену добара.
Иако је Кина остварила огроман суфицит у спољној трговини 2022. и 2023. године, који је износио 878 милијарди долара, постоје озбиљне претње њеном економском просперитету ако изгуби кључна тржишта.
С друге стране, удаљене америчке луке би наставиле неометано пословати с другим важним трговинским партнерима попут Немачке, Јапана, Мексика и Канаде, чиме би се одржала стабилност њихове економске размене.
Сукоб који би био штетан за обе стране
Економски удар на Кину, кроз губитак америчког тржишта, може изгледати мање озбиљно с’ обзиром на став појединих америчких пословних људи. Они истичу да Кина, као амерички поверилац, заправо финансира Америку, омогућујући јој куповину кинеских добара на кредит.
Уколико би дошло до губитка америчког тржишта, Кина, као „непоуздана муштерија,“ може искористити пад долара и јачање јуана. То би повећало куповну моћ кинеских предузећа и грађана, подстичући домаћу потрошњу и увоз из пријатељских земаља, делимично компензујући губитак извоза.
С друге стране, постоји забринутост да би Кина, распродајом америчких државних обвезница, могла озбиљно смањити њихову вредност, стварајући финансијски хаос у САД. Ипак, аналитичари тврде да би америчка централна банка брзо интервенисала, као што је то чинила и у прошлости, апсорбујући обвезнице и стабилизујући ситуацију.
Аргументи који наглашавају да Пекинг не би желео озбиљно дестабилизовати САД истичу да пад долара не би користио ни Кини јер поседује огромне девизне резерве. Такође, Кина још није довољно развила алтернативни систем плаћања, а јуан није довољно јак као замена за долар у међународној трговини.
Упркос неизвесностима о томе која би земља боље поднела економске последице евентуалног рата на Тајвану, јасно је да би такав сукоб био штетан за обе стране.
Рат између Кине и САД би изазвао глобалну катастрофу
Посебан нагласак ставља се на Тајван као потенцијални фокус сукоба. Растући притисак Пекинга на Тајвану могао би изазвати напетости, посебно ако нови лидер Тајвана Вилијам Лаи буде наставио са сепаратистичком политиком. САД су нејасне у вези с подршком Тајвану, што додатно доприноси тензијама.
Foto: Damien Symon from X
У суштини, иако су постигнути неки споразуми и обећања, основни сукоби између САД-а и Кине у Азији и Пацифику остају, с потенцијалом за озбиљне инциденте и ескалацију сукоба у будућности. Ако би којим случајем дошло до ратног сукоба између Кине и Тајвана, Америка би одговорила нападом са својих најближих база у Јапану и на острву Гуам.
Јапан и Аустралија би се вероватно укључили у сукоб и стали на страну Америке. Интересантно је то да би ову ситуацију вероватно искористила Индија и напала Хималајске границе на југу, а познато је да је Индија већ имала војне вежбе дуж ове границе.
Кад се склопе све коцкице, несумњиво је да би потенцијални напад Кине на Тајван врло вероватно изазвао рат светских размера и глобалну катастрофу.
