Уметничко веће Енглеске издало је сагласност да слика Паје Јовановића „Одмор башибозука“ купљена 9. новембра на аукцији код лондонског „Садебија“, може да напусти Уједињено Краљевство и коначно стигне у Музеј града Београда, казала је Танјугу директорка Музеја Јелена Медаковић.
Медаковић је напоменула да је сагласност стигла 18. јануара, само дан пре истека рока и подсетила да је на аукцији, за Јовановићево дело, постигнута цена од 240.000 фунти (око 279.000 евра).
„Остаће тајна када ће ‘Одмор башибозука’ стићи у Београд због безбедносних процедура транспорта. Намера нам је да слику изложимо у Конаку књегиње Љубице“, рекла је Медаковић.
Надметање на аукцији под именом „Пут свиле – слике оријенталиста и намештај из резиденције у Белгравији“, тада се одвијало између телефонских купаца, од којих је један била Србија, а слику је купила за Музеј града Београда, који баштини легат Паје Јовановића.
Тако је први пут Србија учествовала на некој аукцији код „Садебија“, а ово дело из оријеналистичке фазе велког уметника уједно је и највећа аквизиција овог музеја.
Слика је купљена да надомести недостатак дела из орјенталистичкег фазе у збирци коју је пет година пре смрти, 1952. Јовановић поклонио Музеју града Београда, а која садржи више од 800 предмета – његова вредна уметничка дела, сликарски прибор, лична документа, индекс, дипломе, медаље, белешке, преписке, скице…
Када буде готова матична зграда у Ресавској улици, читав Музеј Паје Јовановића, који се сада налази у Улици краља Милана 21, на четвртом спрату, добиће ту свој одвојен простор.
У оквиру њега, биће реконструисан и сликарев атеље у Бечу.
Паја Јовановић
Паја Јовановић је рођен у Вршцу 16. јуна 1859. године.
Био је један од најистакнутнијих српских сликара који су стварали током 19. и у првој половини 20. века.
Уз Уроша Предића и Ђорђа Крстића сматра се најзначајнијим српским сликарем реализма.
Учио је да црта тако што је копирао црквене слике. Тако се сазнаје за његов таленат и већ са четрнаест година слика по поруџбини за цркву. То му је омогућило да студира сликарство у Бечу.
Током вишедеценијске уметничке каријере, насликао је чувене историјске композиције – Сеобе Срба, Таковски устанак, Проглашење Душановог законика…
Насликао је портрет принцезе Милице, краља Николе, престолонаследника Данила, аустријског цара Фрање Јосифа, Госпође Штраус, Софије Дунђерски, краља Александра Карађорђевића…
Захваљујући изузетно богатом опусу са преко 1099 дела, а нарочито делима са темама из народног живота и историје, снажно је и широко утицао на ликовно образовање, културу, али и на родољубље народа.
Уврштен је у 100 најзнаменитијих Срба.
